Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Лаж не пушта корен

Лукави Петар, слика Илије Бешкова

У свету не постоје морално-етичке норме које подржавају и одобравају лаж. Али истина је да се и млади и одрасли служе лажима. Људи лажу из навике, страха, задовољства, али и зато што поимање реалног није код свакога исто. Неки се служе лажима не само да би преварили друге, већ и да би ублажили болне истине о самом себи. И док се за дечје лагање користи израз безазлена лаж, одрасли налазе оправдање у племенитој лажи. Да ли постоји безазлена или племенита лаж? На ово питање је врло тешко дати једнозначан одговор, а ево какво је његово тумачење у бугарском фолклору.

1. априла, када се у свету обележава Светски дан шале и људи збијају шале једни са другима да би се добро забављали и улепшали дан осмехом, сасвим је у реду слагати некога. Кажу да је то лек и помаже против лажи других особа. А народна мудрост каже: „Лаж не пушта корен“, „Са лажима нећеш далеко догурати“, „Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе“, „Лаж ускоро излази на видело“. У нашем народу постоје још многе изреке и пословице о лажи и лагању, али је свакако најпопуларнија „У лажи су кратке ноге“. Додуше, увек је било шаљивџија који превару и лаж не сматрају грехом уколико се ствари завршавају на добар начин. Галерији вечитих народних фолклорних јунака припада сиромашни сељак Лукави Петар који захваљујући својој мудрости и довитљивости увек налази излаз из тешких ситуација. Према истраживачима народног стваралаштва, његов лик се појавио још у доба средњег века.

Омиљена тема у причама о Лукавом Петру је надмудривање са богаташима који живе на леђима сиромашног народа. У неким бајкама се прича како слаткоречиви Петар спасава своју сабраћу од исцрпљујућег рада или пак уме да извуче паре од чорбаџија које даје сиротињи. У другим причама и анегдотама познати јунак налази задовољство у томе да исмеје глупост, бахатост и охолост богатих газда и не пропушта прилику да се нашали на њихов рачун. Ево једне од њих. Петар је седео у крчми и причао са сељацима. За суседним столом је, прилично пијан, седео локални богаташ који му се обратио речима: „Петре, даћу ти овај златник, ако ме слажеш!“ и бацио новчић на сто. А лукави сељак му је одговорио: „Немам посла с тобом јер не држиш до своје речи. Обећао си да ми даш ћерку за жену, али си затим одустао.“ Наљућен, богаташ је викнуо да своје дете неће дати таквом одрпанцу и гневно рекао Петру: „Лажеш!“ Он је само то и чекао: „Реци ми шта је истина – да ли да припремам свадбу или да узмем златник?“ Газда је отишао, грдећи, а Лукави Петар је златник дао крчмару и сељацима.

Такође, познате су бројне анегдоте и веселе приче о догодовштинама и надмудривању између Лукавог Петра и Насрадин хоџе - легендарног шаљивчине и лукавца из кратких сатиричних прича народа Балкана, Блиског и Средњег истока и Средоземља. Својим шалама он остварује велику корист варајући наивни народ. У многим причама Лукави Петар се често нашали на рачун Насрадин хоџе. Према једној од њих славни јунак је специјално дошао у Бугарску из Анадолије да би се упознао са чувеним шаљивџијем Лукавим Петром, а тај га је већ првом приликом преварио.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45