13. априла навршило се 1.200 година смрти кана Крума, великог бугарског владара који је у значајној мери допринео формирању наше државе, исто као и њеној међународној афирмацији. Данас нам нису познати тачни датуми његовог рођења и устоличења. Сматра се да је сео на престо или 802., или 803. године. Неки хроничари тврде да његов род потиче од Протобугара који су се доселили у Панонију (како се у старо доба називао западни део низије средњег Подунавља, данас у Мађарској). Крум је и оснивач нове династије којој припадају и други велики бугарски владари – кнез Борис І и цар Симеон І.
На почетку свог управљања Крум је ратовао са Аварима, чију су државу у Панонској низији ослабели Франци. Онда је заузео Трансилванију и територије данашње Мађарске дуж Тисе, а неки аварски племићи постали су његови савезници. Г. 807. византијски цар Нићифор І Геник је напао Бугарску, али му војска није стигла далеко. Он је био забринут гласинама о припреманом преврату. Међутим, његова интервенција дала је Круму разлога да започне рат са Византијом како би припојио држави њене садашње југозападне пределе. Године 809. успешно је опсадио Сердику (данашњу Софију). Две године касније Нићифор І је стао на чело велике армије и кренуо у одлучан контранапад. Успео је да пређе Стару планину тако да је под напором похода Византинаца, Крум био приморан да се повуче из своје престонице Плиске, коју је Нићифор немилосрдно опљачкао и учинио тамо крвави масакр.
У међувремену, Крум је наоружао своје поданике, исто као и своје савезнике – Аваре, па је чак дао оружје и женама. Нићифор није знао како да настави своју кампању и где му је уопште противник, те је због тога одлучио да повуче своју већ деморализовану војску најкраћим путем до Тракије, кроз планину и Врбишки превој. И управо у том превоју био је нападнут из заседе. Војска му је била потучена до ногу, а Нићифор – убијен. Тада је Крум наредио да му од лобање Византинца израде пехар, окован сребром. Према веровањима Протобугара тако је победник у бици стицао снагу побеђеног противника.
Рат се наставио и 812-813. године. Крум је одржао победе над војском новог цара Михаила Рангабеа и његовог наследника Лава V. Лав пак је одлучио да преговара са Крумом пред бедемима Константинопоља, али није одолео кушњи да организује покушај убиства свог противника – неколико стрелаца у заседи требало је да порази кана на месту преговора. Крум је осетио опасност, узјахао коња и одјурио. Али га је та превара натерала да настави рат новом снагом и енергијом. У пролеће 814. планиран је одлучан напад на византинску престоницу са више опсадних справа. Међутим, у јеку припреме Крум је преминуо. Византински хроничари наводе бројне тајанствене верзије о његовој смрти: заклан руком невидљивом, ослепео због својих грехова, те су његови поданици били приморани да изврше ритуално цареубиство, јер би тиме Крумова снага прешла на његовог наследника. Било како било, данас нам није познат тачан узрок канове смрти.
За време свог релативно кратког управљања Крум је направио много за Бугарску. Припојио је данашње бугарске територије јужно од Старе планине. Али можда су најзначајније његове важне државне реформе. Укинуо је тзв. "племенску структуру" и именовао управнике појединих области почев од Југа, где је на место вође локалног словенског племена послао свог брата. Паралелно с тим он је радио на приопштењу Словена и посебно њихових вођа бугарској држави.
Увео је и прве писане законе. Једна популарна легенда казује да је то почело одмах после победе над Аварима. Кан је примио њихове побеђене поглавице са одговарајућим поштовањем. Питао их је зашто је под ударцима Франака и Бугара пропала толико моћна аварска држава. Тако је сазнао о корупцији, крађама, пијанству и моралном распаду, који су поткопали моћ његових бивших противника.
Крумови закони увели су строге мере против пљачке, клеветања, пијанства. Они су штитили приватну својину, али предвиђали и помоћ сиромашнима. Међутим, смисао тих промена је био дубљи: кан је дао једнака права Протобугарима и Словенима. Укинуо је локално право и створио централизовану државу.
Превод: Александра Ливен
Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..
Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..
Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник..