У оквиру програмског периода Европске уније од пријема Бугарске у чланство 2007. до априла ове године, Брисел је реално нам платио преко 6 милијарди 850 милиона евра у облику субвенција од укупно издвојених за земљу 9 милијарди 370 милиона евра. Да ли је то много или мало? Рецимо прво да за своје чланство у Клубу богатих, како често зову Унију, свака држава плаћа нешто попут чланарине. Годишња рата Бугарске износи око 400 милиона евра, илити 2 милијарде 400 милиона за шест година чланства, тј. испада да смо ми нето корисник 4 милијарде 450 милиона евра.
После приступања ЕУ из два основна фонда – кохезионог и структуралног, Бугарској су додељена средства у укупном износу од 6 милијарди 674 милиона евра из седам различитих оперативних програма. Сваки од њих био је намењен потпомагању развоја одређене социјалне или економске сфере, којој је потребно реформисање и приближавање нивоу осталих чланица. Например, из оперативног програма за саобраћај за Бугарску су предвиђене субвенције у износу од 1 милијарде 624 милиона евра, из програма за конкурентност – скоро 1 милијарда евра и сл. Осим тих програма, Бугарска је могла искористити финансирање и из програма за развој руралних региона и оперативног програма за развој рибарства у укупној вредности од 2 милијарде 700 милиона евра. Од њих смо од 1. јануара 2007 г. до сада искористили нешто изнад 2 милијарде евра.
Из референце коју је обезбедила Влада постаје јасно да је до овог тренутка, у оквиру већ завршеног програмског периода Бугарска реално искористила око 6 милијарди 850 милиона евра, тј. 73 одсто свих предвиђених за њу европских средстава. То значи да су током тих 6 година бугарске власти радиле добро, иако нису увек успевале да представе Европској комисији у довољној мери убедљиве пројекте за финансирање. Пажљива анализа сведочи да је из програма за саобраћај неискоришћено око 500 милиона евра, за животну средину – око половина предвиђених средства итд. Очигледно до тога је дошло због недостатка искуства и управног капацитета надлежних домаћих установа.
Међутим, охрабрује чињеница да смо током година стекли вештину што је и Брисел оценио, те је у последњих неколико месеци дошло до значајног убрзања и побољшања искоришћавања европских средстава. Забележен је озбиљан раст сертификације трошкова пред Европском комисијом. 31. марта 2013. г. сертификовано је 34,5 одсто њих, а само годину дана касније тај је проценат достигао 53,6. Напредак је признала и Европска комисија, која је поред осталог подсетила да имамо још три године за искоришћавање средстава.
Превод: Александра Ливен
Данас ће у комерцијални рад бити пуштен терминал за течни гас у Александрополису, Грчка. Веза је већ успешно тестирана са реалним количинама природног гаса како би се гарантовало њено несметано функционисање. Отварање терминала је првобитно..
Због неповољнијих оцена у индустрији у септембру је општи показатељ пословне климе у земљи смањен за 1 процентни поен у односу на август. Показатељ у индустријском сектору опада за 5,2 процентна поена, а менаџери пријављују смањену производну..
Процедура за пројекте складиштења обновљиве енергије у оквиру Плана опоравка и отпорности (ПОО) је отворена и већ се примају предлози. Новац је велики, рокови кратки, а услова које кандидати морају да испуне није мало. Мера је позната као..
Проширење међувладиног споразума између Бугарске и САД о сарадњи на пројекту изгрдање новог нуклеарног капацитета у НЕ „Козлодуј“ и изради нуклеарног..
Изградња ауто-пута „Хемус“, који повезује Софију и Варну, започета је 4. октобра 1974. године. Прву лопату на северној транспортној оси земље закопао је..