Дугоочекивана оставка Владе Пламена Орешарског већ је чињеница. Она је била предодређена већ формирањем у Народном собрању компромисне коалиције мањине између Бугарске социјалистичке партије (БСП) и Покрета за права и слободе (ДПС) уз прећутну подршку партије „Атака“ /дакле, уједињењем социјалиста, либерала и националиста/, и изолацијом победника на одржаним 12. маја прошле године превременим парламентарним изборима – партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ).

После избора за Европски парламент у Бугарској 25. маја, срозавања поверења у мандатара БСП, нове конфигурације политичких снага са превагом опозиције и политичке и институционалне кризе у земљи, та је оставка била очекивана и неминовна. Тако да је у среду премијер био приморан да је поднесе без више одлагања и поред чињенице да снагом Устава мандат траје 4 године. То даје шансу за одржавање превремених парламентарних избора 5. октобра 2014. г. о чему су се договориле основне партије, свакако уз поштовање уставне процедуре за други покушај формирања владе у оквиру овог парламента. Сходно претходно постигнутом консензусу код председника Росена Плевнелијева, све партије ће одустати од тог свог права и 6. августа шеф државе ће распустити 42. сазив Народног собрања и именоваће привремену владу на рок од 2 месеца. Дотле ће у оставци своје функције обављати садашњи министри.

Биланс

Једногодишње управљање владе Орешарског, која је најављена као социјална и програмска, од самог почетка било је пропраћено масовним протестима грађана и захтевом за оставку због компромисних именовања високих државних званичника са закулисном, олигархијском и партократијском нијансом, нејасних управних циљева и деловања у раскораку са демократским правилима. Запамтићемо га и по томе да су органи безбедности стално чували министре и посланике од њиховог народа и то у најсиромашнијој држави Европске уније, запамтићемо га и по новој појави – „контрапротесту“ или протестима у подршку власти, запамтићемо га и по сталном и без преседана интервенисању тужилаштва у рад парламентарне и извршне власти, по непрекидном осећају да живимо у нестабилној земљи, по немоћи да се супротставимо нејасноћи битисања, по хаосу и „играма“ изван правила.  

Наслеђе

Влада одлази остављајући иза себе неколико важних проблема о којима треба да побрине привремена влада, без подршке парламента. Ситуација је тешка и замршена. Предстоји ребаланс буџета државе и Националне касе здравственог осигурања, номинација кандидата за европског комесара из Бугарске, обнављање исплате европских средстава из два обустављена програма, убрзање искоришћавања европског новца за период 2007-2014. г. и, не на последњем месту, решавање проблема са четвртом по величини банком у земљи – КТБ.

Превод: Александра Ливен