Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Панађуриште обнавља културно наслеђе из доба националног Препорода

БНР Новини
Дудекова кућа
Фотографија: Венета Павлова

Четири куће које одишу атмосфером из доба националног Препорода у граду Панађуришту вратиле су сјај после реновирања средствима из Оперативног програма за регионални развој 2007-2013. г. Пројекат насловљен „Панађуриште – престоница слободе“ враћа нас у херојско доба Априлског устанка – врхунца ослободилачких борби Бугара у Отоманском царству.

Тутевљева кућа

За једну од тих кућа – Тутевљеву, везан је један незабораван догађај у домаћој историји:

„Овде је био Панађурски револуционарни комитет на челу са Павлом Бобековим, Панајотом Воловим и Захаријем Стојановим, на ова врата која су сачувана и данас, они су изашли и јавили житељима Панађуришта да је устанак избио“ – прича главни кустос Градског историјског музеја Ирина Ботева.

Имућни газда куће Иван Тутев такође је био учесник револуционарног покрета. Недалеко од те куће је дом Ивана Лекова – богатог трговца код кога је одседао Васил Левски – оснивач мреже револуционарних комитета на бугарским просторима. Зграда је чувена по својим јединственим зидним сликама. Дудекова кућа пак је била уточиште десетина жена, деце за време угушивања Априлског устанка.

Кућа Рајне Кнегиње и споменик који је подигнут у дворишту

Приликом спаљивања града неким чудом није разорен дом 20-годишње учитељице Рајне Попгеоргијеве, коју су њени суграђани прозвали Рајна Кнегиња. Она је сашила заставу устаника и на њој извезала лава у усправном положају и гесло „Слобода или смрт“, а на дан њеног освештавања, узјахавши коња, заједно са Летећом четом Бенковског, пројурила је градом. Каснија драматична судбина младе учитељице и житеља Панађуришта, мноштво изгубљених живота за време суровог угушивања Априлског устанка изазвали су револт истакнутих светских личности. За националну ствар Бугара заузели су се Виктор Иго, Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Ђузепе Гарибалди, Вилијам Гледстон, новинар Јануаријус Мегахан.... Средствима из пројекта житељи Панађуришта су подигли Зид захвалности на којем су исписана и имена још многих других људи који су допринели решавању „бугарског питања“ и у крајњој линији – ослобођењу Бугарске

Зид захвалности

Шта је све још реализовано у склопу наведеног пројекта – више појединости даје његов руководилац Велко Сапундџијев: „Генерално смо реновирали и реконструисали зграду Историјског музеја Панађуришта. Отворили смо посетилачки информативни центар у коме је сала са аудио-визуелном опремом, у приземном и другом спрату изложили смо тематске збирке.“


У оквиру истог пројекта су планирани ремонт и модернизација припадајуће инфраструктуре. Постављене су нове бетонске коцке на улицама и тротоарима, све је прилагођено коришћењу лица са посебним потребама. На сва четири улаза у град су постављене информативне табле које омогућавају посетиоцима да лакше нађу туристички информативни центар и главне знаменитости града. По речима градоначелника Панађуришта Николе Белишког, пројекат ће бити надограђиван како би град постао још атрактивнији за туристе:

„Мој тим и ја се можемо похвалити тиме да се у задње две године овде реализују пројекти укупне вредности од преко 100 милиона лева /више од 50 милиона евра/, од чега 80 млн лева /преко 40 млн евра/ у оквиру оперативних програма животне средине, регионалног развоја, административног капацитета итд. Кроз пројекте јавно-приватног партнерства у развој нашег града инвестирамо 30 млн лева /око 15 млн евра/. Све то радимо са циљем да Панађуриште чува и негује свој дух и традиције.“

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Конгрес о римским дунавским провинцијама окупиће у Бугарској 85 археолога из целе Европе

Од 23. до 28. септембра, Софија и Видин ће бити домаћини Седме међународне конференције о римским дунавским провинцијама на тему „Погранични предели уз реку Дунав – Frontier landscapes along the Danube“, преноси БНР Видин. Иницијатива за дискусију о..

објављено 23.9.24. 07.15
Спомен-знак на брду Царевец у Великом Трнову, где је проглашена независност Бугарске

Године 1908. извојевана је пуна слобода наше земље

Дана 22. септембра 1908. године проглашена је независност Бугарске. После најхрабријег самосталног чина у бугарској историји – уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије 1885. године, Бугари поново демонстрирају снагу јединства и веру у..

објављено 22.9.24. 07.55

На локалитету Хераклеја Синтика пронађена још једна римска статуа

Бугарски археолози пронашли су још једну статуу у канализацији античког града Хераклеја Синтика. Данас, око 11.00 часова, археолози из екипе проф. Људмила Вагалинског пронашли су још један мермерни кип у близини места где је у јулу о.г. откривена..

објављено 20.9.24. 12.18