Четири куће које одишу атмосфером из доба националног Препорода у граду Панађуришту вратиле су сјај после реновирања средствима из Оперативног програма за регионални развој 2007-2013. г. Пројекат насловљен „Панађуриште – престоница слободе“ враћа нас у херојско доба Априлског устанка – врхунца ослободилачких борби Бугара у Отоманском царству.
За једну од тих кућа – Тутевљеву, везан је један незабораван догађај у домаћој историји:
„Овде је био Панађурски револуционарни комитет на челу са Павлом Бобековим, Панајотом Воловим и Захаријем Стојановим, на ова врата која су сачувана и данас, они су изашли и јавили житељима Панађуришта да је устанак избио“ – прича главни кустос Градског историјског музеја Ирина Ботева.
Имућни газда куће Иван Тутев такође је био учесник револуционарног покрета. Недалеко од те куће је дом Ивана Лекова – богатог трговца код кога је одседао Васил Левски – оснивач мреже револуционарних комитета на бугарским просторима. Зграда је чувена по својим јединственим зидним сликама. Дудекова кућа пак је била уточиште десетина жена, деце за време угушивања Априлског устанка.
Приликом спаљивања града неким чудом није разорен дом 20-годишње учитељице Рајне Попгеоргијеве, коју су њени суграђани прозвали Рајна Кнегиња. Она је сашила заставу устаника и на њој извезала лава у усправном положају и гесло „Слобода или смрт“, а на дан њеног освештавања, узјахавши коња, заједно са Летећом четом Бенковског, пројурила је градом. Каснија драматична судбина младе учитељице и житеља Панађуришта, мноштво изгубљених живота за време суровог угушивања Априлског устанка изазвали су револт истакнутих светских личности. За националну ствар Бугара заузели су се Виктор Иго, Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Ђузепе Гарибалди, Вилијам Гледстон, новинар Јануаријус Мегахан.... Средствима из пројекта житељи Панађуришта су подигли Зид захвалности на којем су исписана и имена још многих других људи који су допринели решавању „бугарског питања“ и у крајњој линији – ослобођењу Бугарске
Шта је све још реализовано у склопу наведеног пројекта – више појединости даје његов руководилац Велко Сапундџијев: „Генерално смо реновирали и реконструисали зграду Историјског музеја Панађуришта. Отворили смо посетилачки информативни центар у коме је сала са аудио-визуелном опремом, у приземном и другом спрату изложили смо тематске збирке.“
У оквиру истог пројекта су планирани ремонт и модернизација припадајуће инфраструктуре. Постављене су нове бетонске коцке на улицама и тротоарима, све је прилагођено коришћењу лица са посебним потребама. На сва четири улаза у град су постављене информативне табле које омогућавају посетиоцима да лакше нађу туристички информативни центар и главне знаменитости града. По речима градоначелника Панађуришта Николе Белишког, пројекат ће бити надограђиван како би град постао још атрактивнији за туристе:
„Мој тим и ја се можемо похвалити тиме да се у задње две године овде реализују пројекти укупне вредности од преко 100 милиона лева /више од 50 милиона евра/, од чега 80 млн лева /преко 40 млн евра/ у оквиру оперативних програма животне средине, регионалног развоја, административног капацитета итд. Кроз пројекте јавно-приватног партнерства у развој нашег града инвестирамо 30 млн лева /око 15 млн евра/. Све то радимо са циљем да Панађуриште чува и негује свој дух и традиције.“
Превела: Ана Андрејева
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..