Повећању тражњу готовине – у облику новчаница или кованица као резултат потреса у банкарском систему последњих месеци Бугарска народна банка /БНБ/истиче као аргумент и разлог за хитну поруџбину штампања 60 млн нових новчаница номиналне вредности од 10, 20 и 50 лева. То је двоструко више од одштампаних нових новчаница прошле године.
Пре него што донесу ове одлуку у Централној банци су вероватно добро анализирали ситуацију као и евентуалне последице на понашање грађана и компанија који су претрпели велики губитак због свог поверења у финансијски систем наше земље и у сигурност трговинских банака. Међутим, чињеница је да управо у јеку кризе у вези са затвореном и неликвидном Корпоративном трговинском банком и злонамерним гласинама о проблемима у другим банкама у земљи, једна оваква одлука снажно привлачи пажњу јавности. И постављају се питања на која различити ауторитети дају различите, па чак и контрадикторне одговоре од којих су неки чисто спекулативни.
Ако прихватимо аргументе БНБ о потреби штампања нових новчаница управо у овом тренутку, логично је да нас занима који су размери овако "планиране операције" и њени могући ефекти на монетарни систем земље. Новац у оптицају у Бугарској износи око 10 млрд лева или нешто више од 5 млрд евра у облику око 330 млн новчаница. Највише је новчаница у апоенима од 20 лева - 32% од свих у оптицају. Затим, најраспрострањеније су оне у апоенима од 10 лева - 20,45%. Осталих 50% отпада на новчанице од 2, 5, 50 и 100 лева. Трошкови израде једне новчанице у Бугарској крећу се око 27,47 лева. Или другим речима, укупна цена израде нових новчаница износи око 1,648 млрд лева или 16% свих новчаница у земљи. Повећање није занемарљиво, али оно ни на који начин не може изазвати неки раст инфлације, као што неки алудирају. Јер једноставно инфлација не зависи од обима новчаница у оптицају, а од много сложенијих економских фактора који су повезани са потражњом и понудом на различитим тржиштима, производним трошковима, продуктивношћу рада итд. Тако да ће нови папирни новац само олакшати новчани промет, замениће похабане и оштећене новчанице и попуниће стратешке резерве Централне банке у тренутку повећане потражње за новчаницама.
Превод: Албена Џерманова
У 2023. години 47% укупног извоза Бугарске у Кину чинили су пољопривредни и прехрамбени производи. Што се тиче овог извоза у 2022. и 2023. години, Бугарска је заузела прво место међу земљама централне и источне Европе. Ово је објављено током састанка..
У првом кварталу 2024. године одобрено је више од 3 млрд евра брзих кредита, показују подаци које је објавила Бугарска народна банка (БНБ). Поређења ради, крајем јуна 2023. године одобрено је 2,5 млрд евра брзих кредита, што је раст од 22% или..
Ниво незапослености у Бугарској у јулу је износио 5,41%, саопштила је Агенција за запошљавање. Током протеклог месеца, регистровано је 152.844 незапослених, док је 14.542 особа нашло запослење. Такође, бележи се повећање броја пријављених слободних..
Бугарска је узела нови спољни дуг од 3 милијарде евра и 1,5 милијарди америчких долара, саопштило је Министарство финансија. Троструко издавање бугарских..
Сајам „Пољопривреда и све за њу“ одржава се 32. годину заредом у организацији Добричког сајмишта у данима између 28. и 31. августа. На сајму ће учешће..
Извоз воћа је у периоду јануар – мај 2024. године порастао за 5,2%, док је извоз бугарског поврћа у истом периоду смањен за 14,1% у односу на 2023. г,..
Сунчано, облачно, пљускови, грмљавине
Променљиво облачно, могућа киша