У својој 94. години живота напустио нас је истакнути бугарски песник, преводилац, драмски писац и сценариста академик Валери Петров. Он је аутор бројних збирки песама, позоришних комада за децу и одрасле, сценарија филмова „На малом острву”, „Сунце и сенка”, „Витез без оклопа” и др. „Његово савршенство” називају га колеге по перу због умећа да на занимљив и неусиљен начин изнесе своја животна запажања. Иза те неусиљености међутим стоје тежак рад и беспоштедна самокритичност.
Валери Петров је прави мајстор преводилачке вештине, уз то са пет језика – пренео је на бугарски дела прослављених аутора: Гетеа, Киплинга, Жака Превера, Блока, Пастернака, Ђанија Родарија. Неоспоран подвиг представља препевавање Шекспирових драмских дела и сонета. „Лингвистички геније Шекспира био је срећан изазов једном сличном таленту. Валери Петров је тог еминентног аутора повадио из класике, показао нам га је онаквог какав стварно јесте, пун виталности, тврди познати бугарски англициста проф. Александар Шурбанов. Каква су осећања испуњавала Валерија Петрова док је преводио Шекспира – ево шта је он пре неко време изјавио за Радио Бугарску:
„Пре свега сам наилазио на велике тешкоће, наравно, али сам истовремено осећао и огромну срећу да заједно са њим дубље понирем у човекове страсти, у душевну борбу између добра и зла. Преводилац се осећа срећним када му пође за руком да адекватно пренесе искричави хумор и невероватну поетику тог ненадмашног писца. Једном речју било ми је велико задовољство "разговарати" са генијалним песником и драмским писцем. А истовремено сам се испуњавао тајном радошћу, што њега, светског великана, једноставно осећам као човека попут себе.”
Својеврсна изјава љубави према дечјем аудиторијуму су и комади Валерија Петрова из циклуса „Пет бајки”.
„Рад са децом је много радостан и због тога човек који пише за малишане, чија су срдашца чиста, желео то или не, приморан је да пробуди оно најчишће у себе, да се врати у детињство и да поново доживи дане младости и дечје радости. То је веома лепо осећање.”
Валери Петров признаје да му се не свиђа реалистичко позориште које представља стварност онакву каква јесте, да је за њега сцена пре терен за полет уобразиље. Његово је стваралаштво обележено људскошћу и жудњом за праведношћу, умећем да сагледа и лепоту, и страдање, да се бори за више хуманости у свету око нас.
Песник је добитник бројних одликовања. Међу њима су државна награда „Свети Пајисије Хиландарски”, велика награда за књижевност Софијског универзитета, одликовање „Сирак Скитник” Бугарског националног радија. Прошле године добио је и награду „Европски грађанин“ коју Европски парламент додељује за допринос бугарској култури и разумевању међу нацијама.
Почивајте у миру, Ваше Савршенство!
Превеле: Андрејева, Ливен
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара...