Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Анастас Петров – патријарх бугарског балета

Фотографија: архива

Првог септембра пре 115 година родио се патријарх бугарског балета Анастас Петров. Он је свој живот посветио развоју те дивно лепе уметности иако је прве кораке у њој направио са 23 година што је и преседан у историји балета. Под руководством Евгеније Едуардове у Берлину он је напредовао брзо и постао члан трупе Берлинске опере. Касније се вратио у Бугарску и 1927. г. постао солиста балета Софијске опере. Скоро одмах родила се и идеја да представи домаћој публици једно од ремек дела балета.

У интервјуу који је дао у поодмаклим годинама Анастас Петров се сећа тих дана: „Први самостални балет који је реализован у Бугарској, био је „Копелија“ Леа Делиба. Поставку сам направио годину дана пошто сам се запослио у Софијској опери. Због чињенице да трупа није била стална и стабилна за поједине улоге смо ангажовали хористе из опере, глумце, а ја сам тумачио улогу Франца. Реакције су биле веома занимљиве. За публику је тај жанр био нешто сасвим ново и она није знала како да гледа на њега, јер се на сцени не пева и не прича. Већина првих бугарских балетских играча нису били професионалци, али их могу похвалити, зато што су играли са великим осећањем. Мој основни циљ је био оснивање балетске школе. На почетку сам формирао властиту школу. Био сам истовремено педагог, балетмајстор, солиста, репетитор и радио сам у школи. Од зоре до касне вечери, све док није отворена балетска школа у којој сам пристао да радим. У једном периоду број мојих ученика тамо био је 120. А сви су моји успеси резултат моје бескрајне енергије и оданости балетској уметности. Ја сам поставио и први балет бугарског композитора „Змај и Јана“ Христа Манолова.”

И поред година и погоршаног здравља Анастас Петров је радио са својим ученицима скоро да краја свог живота, а преминуо је 26. децембра 1978. г. Међу његовим пуленима су Лили Берон, Асен Гаврилов, Љуба Колчакова и много других, који су се афирмисали као великани домаћег балета. У интервјуу који се чува у тонском архиву Бугарског националног радија, екс примабалерина Красимира Колдамова се сећа пионира балетске уметности у Бугарској:

„Увек сам сањала да будем најбоља. И овај је мој сан, који је иначе типичан за сваког младог уметника, подржала једна велика личност – стваралац бугарског балета Анастас Петров. Он је био директор и ја и још четири девојке смо биле прве које смо завршиле балетску школу театра. Није пролазио и дан а да нас он не упита: „Да ли вам се свиђа нека улога? Ако јесте, онда се одмах ње латите, јер је једнога дана можете извести!“ У својим мислима и сновима он је стално стварао неки циљ, терао нас да се саме усавршавамо и развијамо. Моју прву улогу у балету „Жизела“ направила сам са њим. Он је пружао руку не само примабалеринама, него и најмлађим девојкама и даровао им шансу да се докажу.“

У сећање на Анастаса Петрова од 1982. г. у његовом родном граду Добричу приређује се конкурс за младе балетске играче по његовом имену. Овог лета одржано је ХVІ издање конкурса.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Најден Тодоров

Културни посленици не креирају укус друштва, сматра министар Тодоров

Пронађен је јединствен начин да се сваки сектор културе финансира погрешно. Уметници тренутно раде као „на траци“ и уместо да креирају укус друштва, принуђени су да удовоље том укусу како би зарадили више новца, објаснио је за bTV привремени министар..

објављено 8.7.24. 09.37

У Босни и Херцеговини издат роман Здравке Евтимове

Роман "Иста ријека" издат је у Босни и Херцеговини, саопштила је на Фејсбуку његова ауторка Здравка Евтимова. Промоција књиге је одржана 3. јула у оквиру Међунарнародног фестивала књижевности Bookstan у Сарајеву. Роман је издала издавачка кућа..

објављено 5.7.24. 09.53

„Пафте – свемир знакова“ гостује у Бургасу

Изложба под насловом „Пафте – свемир знакова“ Регионалног историјског музеја - Русе гостује у Бургасу. Експозиција, која ће бити отворена данас у 17.30 сати у Етнографском музеју у лучком граду, укључује више од 30 ремек-дела јувелирске уметности...

објављено 3.7.24. 07.35