17. септембар – дан када Бугарска православна црква слави успомену на Свете мученице Софије и њене три ћерке Вере, Наде и Љубави, проглашен је празником града Софије. Ове године међу бројним манифестацијама поводом празника су и три изложбе у Софијској библиотеци, које су посвећене историји и културно-социјалним процесима у нашем главном граду.
Како се он мењао у 20. веку доношењем различитих општинских одлука, видећемо у збирци „Софија – расте, али не стари“. О њој прича Јовка Иванчева из одсека „Сусрети и догађаји“ Софијске библиотеке:
„Изложба представља врло занимљиве материјале из нашег фонда „Крајезнање“ (регионалне студије). Софијска библиотека је један од највећих јавних културних института у земљи. Имамо посебан одсек где скупљамо, чувамо, ширимо и промовишемо све везано за Софију. Поставка укључује значајне документе везане за одлуке Општинског већа из различитих периода. Таква је, например, одлука градоначелника Владимира Вазова, брата великог бугарског писца Ивана Вазова, о изградњи Рилског водовода 1933. године и Софијске кланице. За време његовог управљања отворени су и Градска библиотека, Општински музеј и Архива – 1928. године. Представљамо и документе из доба инжењера Ивана Иванова – једног од најуспешнијих градоначелника Софије, који је оплеменио град у погледу снабдевања водом, изградње канализације, поплочавања, електрификације, озелењавања и одржавања чистоће. Током његовог управљања (1934-1944.) он је покренут је аутобуски (26. априла 1935.) и тролејбуски (8. фебруара 1941.) саобраћај. Управо тада се Софија постепено претварала у модеран европски град. Тиме и ова изложба доприноси популарисању појединих елемената историје нашег главног града.“
Поред одлука Општинског већа приказане су и занимљиве фотографије, које реално разоткривају промене које је град доживео. Још један занимљив поглед на прошлост је изложба насловљена „Софија – историја у оку афише“.
„У одсеку „Крајезнање“ Софијске библиотеке од 80. година прикупљају се афише, које сведоче о културном и социјалном животу Софије од почетка 20. века наовамо. Садашња поставка укључује преко 200 афиша и објава, махом оригинали. Афише су најразличитије – од позоришних и филмских постера, до позива за концерте и друге јавне манифестације. Представљамо и једну од првих афиша групе „Штурците“. Имамо и веома занимљиве копије објава – како су називале плакате на улицама почетком 20. века, везане за економски и политички живот главног града. Објаве о окупљањима или дискусијама о проблему „Шта је прво: јаје или кокошка“. Или пак о промовисању нових козметичких производа и модних трендова. Те су старе афише помало носталгична сведочанства о невероватно богатом јавном и културном животу Софије.
Данас су наше улице облепљене разнобојним рекламама и сликама. А већи део плаката у поставци „Историја у оку афише“ су сликане ручно и одмах запажамо како нам сада недостаје финоћа уметничког приступа тим саопштењима упућеним јавности. Старе афише носе другачију атмосферу, причају другачију причу и због тога сматрам да је веома занимљиво „сукобити“ та два света и завирити у прошли живот наше престонице.“
Трећа изложба која се отвара на дан Софије у Софијској библиотеци је изложба слика која представља поглед наших најмлађих становника на њихов родни град. То су дела малишана, који похађају уметничке школе Дечјег и омладинског одсека библиотеке.
Превод: Александра Ливен
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..