Недавно се на домаћем тржишту појавила нова књига Елене Александрове „Искушење колекционарке“ коју је објавила издавачка кућа „Летера“. У њој ауторка тражи одговор на питања чему води страст за луксузним и модерним стварима, жеља човека да се по сваку цену нађе у друштву богатих и славних, до које је мере ово окружење безбедно.
„У нашем животу десило се толико догађаја и промена, дошло је до фантастичних метаморфоза – прича Елена Александрова. - Сви ми уживамо у слободи, у могућности да путујемо и говоримо оно што желимо. Међутим, полазећи од свог искуства упитала сам се јесмо ли ми заиста слободни. Занима ме и питање диктатуре која, као и свака ствар у нашем свету, има различита лица и облике. Шта бисмо рекли о диктатури новца која не зна за границе, нема кочница, не води рачуна о средствима и начинима за постизање циљева? Или, рецимо, о богатству које није конструктивно? Мислим да су то веома озбиљни проблеми нашег друштва, које иначе пружа велике могућности у сваком погледу. Али управо ти проблеми коче реализацију могућности.“
Острво и Кућа су карактеристични појмови у књизи Елене Александрове. Шта они симболизују?
„Острво је метафора нашег савременог друштва. Оно је оаза славних, богатих, оних који су постали успешни на било који начин. Оно је увек мета излива мржње и зависти. А што се Куће тиче, рећи ћу да је моја јунакиња сасвим обична жена која у једном тренутку не може да ужива у свом хобију који се претворио у опсесију. Она је колекционар брендиране одеће, дизајнерског накита, француских парфема и још много других скупих ствари. У тренутку када се више није могла посветити овом свом хобију, она је, шетајући Острвом, угледала Кућу која је за њу симбол сигурности и лепог живота који јој прија јер је по природи естета и има потребу за лепим. Међутим, јунакиња књиге није свесна какве ће све то имати последице, какве границе може да прекорачи и какви све закони постоје у Кући и олако упада у ову авантуру.“
Прва књига Елене Александрове – фантастични роман „Дивље љубичице“, објављена је у Бугарској и Француској у издању издавачке куће „Велур“. У њој ауторка дочарава свет антиутопије, супер технологија, невероватног луксуза, али и свет неизмерне беде и насиља, алијенације и самоће. Свет у којем један од главних јунака тражи смисао и радости живота, окрећући се прошлости планете. Ево мишљења француске новинарке Софи Леклер о роману „Дивље љубичице“: „Технолошки развој човечанства несумњиво побољшава свакодневни живот на материјалном плану. Али је човек такође духовно биће, иако веома контроверзно. Елена Александрова описује и недостатак духовног развоја који претвара људе у жртве технолошког и материјалног прогреса. Подилазе ме жмарци од саме помисли да ће једног дана наше друштво бити подељено на супер богате и супер сиромашне … И богати ће бити тако сиромашни духом да ће у ствари бити сиромашнији од сиромашних.“
„Софи Леклер је емоционално прихватила ову књигу – каже Елена Александрова. – А један веома добар критичар који пише под псеудонимом Панталејмон, направио је детаљну анализу мог романа. Рекао ми је да је импресиониран књигом која је у извесном смислу тешка за читање, јер оно о чему се прича није ни пријатно ни забавно. Али, ма колико нескромно звучало, он ју је оценио као неоспоран успех за бугарску књижевност.“
Превела: Марина Бекријева
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..
Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља..