Риба је у многим древним митологијама симбол женског начела. Она означава плодност и способност стварања потомства, оваплоћује снагу воде и њену способност да рађа и негује живот. Риба се везује за Богињу мајку и лунарна божанства. Није нимало случајно што је она у старогрчкој традицији атрибут богиње љубави Афродите. Касније је хришћанство утврдило рибу као симбол Исуса Христоса и првих хришћана, алегорично званих ловцима душа. У традиционалним представама и фолклору Бугара риба такође има своје место – као животињска врста, специфична храна и начин преживљавања, али исто тако и као симболичан лик, који је сачувао низ древних митолошких значења.

Због одсуства одговарајућих услова за исправно чување, риба је у прошлости сматрана опасном храном која се лако може покварити: Риба је рекла: Или ме пеци, док ми очи побеле, или ће твоје побелети! – то јест рибу треба добро испећи, у противном би човек могао да се отрује. Према веровању рибу треба јести једино у месецима који у свом називу садрже слово „р“. У питању је хладнији период године од септембра до априла, док у топлијем између маја и августа риба се лако квари због високих температура. И дан данас је позната и актуелна изрека Риба смрди од главе. Она нас подсећа на то да су ситна улична мита често праћена корупцијом на врху разних организација и институција. То да је реч о проширеној појави на нашим балканским просторима, доказује и присуство истог израза у турском језику:Balık baştan kokar.

С друге стране, риба се сматра чистом храном – у ствари то је једина мрсна храна, која је дозвољена за време поста уочи великих црквених празника као што су Благовести, Цвети, Никољдан. Позната је и друга изрека: мокре гаће једу рибу, а суве – паприку, тј. није могуће да добијеш оно што желиш док не уложиш пуно труда и напора – дакле, нема успеха без муке. За нестрпљивог и брзоплетог човека се каже: риба још у мору, а он спремио тигањ. Популаран је и израз ћути као риба, а за приглупе и наивне особе користе се изрази глуп као сом или балук (од турског balık или риба).

На симболичном плану риба се везује за воду, водене дубине и подземни свет. Према архаичним космогонским веровањима, земљу на својим роговима држи бик или биво који стоји на огромној риби. Веза са подземним светом означава и везу са плодношћу. Верује се да ако поједеш рибу, то помаже код бездетства, а по правилу деца која су зачета на неки чудесан начин поседују и необичне квалитете.

Мотив о риби и бездетству може се срести у многим народним песмама, као што је ова о младој невести коју је њена мајка проклела тешком мајчином клетвом – зачети дете од срца, када риба запева у Црном мору, а камен засвира са висова планина. Када је сазнао за то, њен муж је одлучио да се растане са њом и поново ожени, а свом брату је поручио да бездеткињу одведе на морску обалу да би је удавио. Међутим Господ Бог је тога часа услишио вапаје несрећне жене и дирнут њеном несрећном судбином, направио је чудо – риба у мору је заиста запевала, а камен са планинских висова засвирао. Невеста се пресрећна вратила код свог супруга а убрзо после тога родило им се необично дете – са урезаним месецом на грудима и јасним сунцем на челу.

Риба се као симбол изобиља и среће појављује и у божићним благосиљањима. Девојка у кући упоређује се са мреном рибом у дубинама, са јаребицом у високој трави и пауном у бољарском дворишту. Споменута риба мрена један је од најчешће спомињаних женских симбола. Лепа девојка или невеста се у народним представама често упоређују са мреном, а женидба – са риболовом. Рецимо, у једној божићној песми се пева о златокрилој риби мрени, која живи у Црном мору; на молбу младе девојке окупили су се рибари – сви мрежари, који су замрежили Црно море и ухватили чудну рибу. Ова се песма пева девојци којој предстоји да се уда па јој се тиме практично зажели срећан скорашњи брак.

Према веровању, рибе могу да испуњавају жеље, баш као у популарној бајци о рибару и златној рибици. У Асеновграду постоји црква која је позната као црква Пресвете Богородице Рибне, мада је званично посвећена празнику Благовести. Прича се да је то име добила због куполе чији је опков налик на рибље љуске. У параклису цркве налази се мали извор - ајазмо, где живе рибе. Ако успеш да видиш те рибе, онда ће Бог услишати твоје молитве, кажу верници и бацају новчиће у воду за срећу.

Ван сваке сумње најчувенија међу рибама у нашем фолклору је шаран. Према веровању, шаран кога људско око није видело 40 година, претвара се у змаја – зато су на неким иконостасима у подножју крста изрезбарене рибе уместо змајева.

У народним представама шаран је слуга светог Николе, зато се традиционално приноси като жртва - курбан свецу на Никољданској празничној трпези (6. децембра). Сматра се да је ова риба света јер на глави има малу кост у облику крста. Кост се чува и пришива на капицу новорођене бебе као амајлија. Необична својства приписују се и крљуштима никољданског шарана: оне су освештане, зато се не смеју избацивати на нечисто место, а ако се носе у кеси или новчанику, донеће њиховом власнику богатство и добробит.

Превела: Катарина Манолова