Након петомесечног мукотрпног чекања и дугих протеста због пасивног односа и тромости надлежних органа, четврт милиона индивидуалних депонената и 6.000 фирми најзад ће бити у прилици да добију натраг своје законом гарантоване депозите у висини до 100.000 евра из пропале Корпоративне трговинске банке. У четвртак је у филијалама 9 домаћих банака кренула исплата депозита и за свега један дан исплаћено је преко 500.000 евра. Сада се економски експерти питају где ће отићи огромни за бугарске размере финансијски ресурс од 1,6 милијарди евра. Истини за вољу, он се неће излити из већ бивше банке одмах и одједном, јер је рок за исплату депозита 5 година. Међутим, мало ко ће се од депонената КТБ-а одлучити да му паре тек тако мирују без надзора. Постоји неколико могућности. Једна је да депоненти добију своје паре у готовини. Према првим подацима банака које сервисирају штедише КТБ, ова варијанта није баш веома популарна и за њу се за сада определило тек око 1 одсто депонената. Са економског аспекта то наравно није добро, јер су многи економисти очекивали да се тај новац појави на тржишту и оживи потрошњу уочи божићних и новогодишњих празника, да би замрли бизнис добио толико потребан импулс. Друга могућност је да депоновани новац буде трансферисан у другу банку у земљи која ужива довољан углед. И како изгледа, већина депонената опредељује се управо за ту другу варијанту. То значи да ће се у банке у земљи улити нова, значајна количина новца, који ће ојачати њихово финансијско здравље и повећати њихову и онако огромну ликвидност, што ће додатно стабилизовати банкарски систем у земљи. Очигледно да ова хиперликвидност не радује бог зна колико кредитне институције и само их тера да смањују камате депозита. С друге стране међутим и прекомерне количине новца у банкама ће их приморати да спусте каматне стопе кредита. У крајњој линији сав ће се тај новац ипак улити у економију.
Превела: Катарина Манолова
Бугарска ће на предстојећем заседању Савета ЕУ за пољопривреду 23. септембра у Бриселу тражити да се обустави увоз украјинских јаја. Ово је саопштио министар пољопривреде Георги Тахов који се састао са пољопривредним произвођачима у Крџалију. Састанак је..
У септембру почињу радови на модернизацији производне базе Државне компаније за прераду и трговину млеком и млечним производима „Ел Би Булгарикум“ у Видину. Прво ће бити обновљене расхладне коморе у складиштима и преасфалтиране алеје које воде до погона..
Бугарска компанија за производњу протеинских плочица Healthy Bars планира да изгради нов погон у софијском рејону „Врбница.“ Регионална инспекција за заштиту животне средине и воде информисана је о намери компаније, која ће проширењем своје производње..
Проширење међувладиног споразума између Бугарске и САД о сарадњи на пројекту изгрдање новог нуклеарног капацитета у НЕ „Козлодуј“ и изради нуклеарног..
Изградња ауто-пута „Хемус“, који повезује Софију и Варну, започета је 4. октобра 1974. године. Прву лопату на северној транспортној оси земље закопао је..