Након петомесечног мукотрпног чекања и дугих протеста због пасивног односа и тромости надлежних органа, четврт милиона индивидуалних депонената и 6.000 фирми најзад ће бити у прилици да добију натраг своје законом гарантоване депозите у висини до 100.000 евра из пропале Корпоративне трговинске банке. У четвртак је у филијалама 9 домаћих банака кренула исплата депозита и за свега један дан исплаћено је преко 500.000 евра. Сада се економски експерти питају где ће отићи огромни за бугарске размере финансијски ресурс од 1,6 милијарди евра. Истини за вољу, он се неће излити из већ бивше банке одмах и одједном, јер је рок за исплату депозита 5 година. Међутим, мало ко ће се од депонената КТБ-а одлучити да му паре тек тако мирују без надзора. Постоји неколико могућности. Једна је да депоненти добију своје паре у готовини. Према првим подацима банака које сервисирају штедише КТБ, ова варијанта није баш веома популарна и за њу се за сада определило тек око 1 одсто депонената. Са економског аспекта то наравно није добро, јер су многи економисти очекивали да се тај новац појави на тржишту и оживи потрошњу уочи божићних и новогодишњих празника, да би замрли бизнис добио толико потребан импулс. Друга могућност је да депоновани новац буде трансферисан у другу банку у земљи која ужива довољан углед. И како изгледа, већина депонената опредељује се управо за ту другу варијанту. То значи да ће се у банке у земљи улити нова, значајна количина новца, који ће ојачати њихово финансијско здравље и повећати њихову и онако огромну ликвидност, што ће додатно стабилизовати банкарски систем у земљи. Очигледно да ова хиперликвидност не радује бог зна колико кредитне институције и само их тера да смањују камате депозита. С друге стране међутим и прекомерне количине новца у банкама ће их приморати да спусте каматне стопе кредита. У крајњој линији сав ће се тај новац ипак улити у економију.
Превела: Катарина Манолова
Главна каматна стопа је већ други месец заредом у паду. Закључно с 1. августом 2024, она износи 3,53% у односу на 3,63% у јулу, саопштила је Бугарска народна банка (БНБ). Пад главне каматне стопе почео је крајем 2023. године када је била на нивоу од..
Међународна рејтинг агенција Мудис очекује да Бугарска приступи еврозони најкасније почетком 2026. године. Према Мудису, привредни раст Бугарске у 2024. биће 2,9%. Политичка криза у земљи и вероватноћа нових превремених избора су истакнути као..
Приходи од ноћења остварених у мају о. г. у Варни порасли су за више од 50% у односу на исти месец прошле године. Према подацима које је изнео Територијални статистички биро – Североисток, приходи су достигли 19,7 млн лева, при чему 5,1 млн лева..
Бугарска је увећала свој спољни дуг за 3 милијарде евра и 1,5 милијарди америчких долара, саопштило је Министарство финансија. Троструко издавање..
Извоз воћа је у периоду јануар – мај 2024. године порастао за 5,2%, док је извоз бугарског поврћа у истом периоду смањен за 14,1% у односу на 2023. г,..
Оживљавање руралних подручја је важан компонент у борби против климатских промена. Једна од најефикаснијих стратегија за то је подстицање развоја одрживе..