Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

O ансамблу „Пирин“ у првом лицу - интервју са Руском Стоименовом

Руска Стоименова
Фотографија: лична архива

Крајем прошле године Државни ансамбл народних песама и игара „Пирин“ обележио је своју 60-годишњицу. До сада је овај наш састав који је стекао и међународну популарност одржао преко 7.000 концерата у десетинама земаља свих континената. Бројне су и лепе успомене са концерата широм света. Руска Стоименова, дугогодишња солисткиња ансамбла, је међу његовим оснивачима:


„У ансамбл ме довео један оглас у новинама. У оно време информације о догађајима те врсте нису биле доступне обичним људима. А и бити народни певач није било популарно. Родитељи нису својој деци дозвољавали да крену овим путем – нису знали у каквом ће се окружењу наћи дете, па су се бојали. У мом случају велику заслугу имају Златко Коцев - први руководилац ансамбла и Костадин Рујчев – играч народних игара и кореограф. Обилазили су по кућама у потрази за младим талентима – дечацима и цурицама, разговарали су са њиховим породицама, објашњавали све у детаљима и убеђивали их да је иницијатива од посебног значаја. Две године смо одржавали пробе у граду Петричу. Читалиште „Браћа Миладинови“ се претворило у наш дом – тамо су биле и собе у којима смо живели. Сећам се првих наступа, првих корака. Као код сваког почетка, није било лако. Али је и успеха било све више и више. Имали смо пуно лепих тренутака на сцени, обишли смо цео свет. Не могу да наведем имена свих извођача који су дали свој допринос изградњи ансамбла. Али свакако морам поменути Илију Аргирову са којим смо дуге године радили заједно. Марија Томова и Живка Костадинова су биле најбољи дует у историји ансамбла „Пирин“. Своје песме су оставиле Елена Каракашева, Василка Караделијева, Татјана Србинска…“

Међу личностима чије је име чврсто везано за историју ансамбла „Пирин“, је проф. Кирил Стефанов, који је скоро пет деценија био његов главни уметнички руководилац. Он је написао најпознатије обраде на репертоару ансамбла. Неке од њих укључене су у други ЦД „Мистерије бугарских гласова“ (1991. г.), који је продуцирао чувени Марсел Селије и који је свима који су учествовали у његовом снимању донео награду „Грами“.

„Кажу да не постоје незаменљиви људи. Тако је. Али постоје непоновљиви људи – каже Руска Стоименова. - Један од тих непоновљивих талената је проф. Стефанов. Био је човек широког кроја, педагог, музичар, руководилац, који као да је увек знао шта нам спрема нови дан. Некако умео је да предвиди догађаје. У исто време знао је са свима да људски разговара. Данас имамо предивну младу смену – у саставу су Стојка Германова, Димана Цурева… Знам да се савремени услови у многоме разликују од некадашњих и да садашњим члановима ансамбла „Пирин“ уопште није лако, али га они достојно представљају. По мени, добре традиције, очување дивних песама, игара и инструменталних комада на репертоару могу и морају се комбиновати са савременим погледом на свет и новим трагањима.“

Превод: Албена Џерманова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Песмарица ЕУ: 6 бугарских вечних песама на европској листи

Објављена је прва „Песмарица ЕУ“ (EU Songbook), која обухвата по шест песама из сваке од 27 земаља чланица Европске уније. Ова јединствена публикација резултат је гласања у којем је учествовало више од 87.000 грађана из свих држава чланица ЕУ. Из..

објављено 6.11.24. 08.57

Kottarashky у Берлину: Премијера филма „Балканска црна кутија“ и концерт

Kottarashky, једно од најинспиративнијих имена бугарске музичке сцене новог века, иза којег стоји Никола Груев, познат је по непрестаном експериментисању и спајању различитих жанрова. Његова музика на јединствен начин оживљава бугарски фолклор кроз..

објављено 5.11.24. 10.30

Концерт на јапанским таико бубњевима обрадоваће меломане у Софији

Љубитељи јапанске музике имаће прилику да уживају у извођењима групе Wadaiko-Sai из Јапана на концерту на традиционалним таико бубњевима. Концерт ће се одржати у софијској сали „Блгарија“, од 19.00 часова, као део Дана јапанске културе у Бугарској...

објављено 5.11.24. 08.05