Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

O ансамблу „Пирин“ у првом лицу - интервју са Руском Стоименовом

Руска Стоименова
Фотографија: лична архива

Крајем прошле године Државни ансамбл народних песама и игара „Пирин“ обележио је своју 60-годишњицу. До сада је овај наш састав који је стекао и међународну популарност одржао преко 7.000 концерата у десетинама земаља свих континената. Бројне су и лепе успомене са концерата широм света. Руска Стоименова, дугогодишња солисткиња ансамбла, је међу његовим оснивачима:


„У ансамбл ме довео један оглас у новинама. У оно време информације о догађајима те врсте нису биле доступне обичним људима. А и бити народни певач није било популарно. Родитељи нису својој деци дозвољавали да крену овим путем – нису знали у каквом ће се окружењу наћи дете, па су се бојали. У мом случају велику заслугу имају Златко Коцев - први руководилац ансамбла и Костадин Рујчев – играч народних игара и кореограф. Обилазили су по кућама у потрази за младим талентима – дечацима и цурицама, разговарали су са њиховим породицама, објашњавали све у детаљима и убеђивали их да је иницијатива од посебног значаја. Две године смо одржавали пробе у граду Петричу. Читалиште „Браћа Миладинови“ се претворило у наш дом – тамо су биле и собе у којима смо живели. Сећам се првих наступа, првих корака. Као код сваког почетка, није било лако. Али је и успеха било све више и више. Имали смо пуно лепих тренутака на сцени, обишли смо цео свет. Не могу да наведем имена свих извођача који су дали свој допринос изградњи ансамбла. Али свакако морам поменути Илију Аргирову са којим смо дуге године радили заједно. Марија Томова и Живка Костадинова су биле најбољи дует у историји ансамбла „Пирин“. Своје песме су оставиле Елена Каракашева, Василка Караделијева, Татјана Србинска…“

Међу личностима чије је име чврсто везано за историју ансамбла „Пирин“, је проф. Кирил Стефанов, који је скоро пет деценија био његов главни уметнички руководилац. Он је написао најпознатије обраде на репертоару ансамбла. Неке од њих укључене су у други ЦД „Мистерије бугарских гласова“ (1991. г.), који је продуцирао чувени Марсел Селије и који је свима који су учествовали у његовом снимању донео награду „Грами“.

„Кажу да не постоје незаменљиви људи. Тако је. Али постоје непоновљиви људи – каже Руска Стоименова. - Један од тих непоновљивих талената је проф. Стефанов. Био је човек широког кроја, педагог, музичар, руководилац, који као да је увек знао шта нам спрема нови дан. Некако умео је да предвиди догађаје. У исто време знао је са свима да људски разговара. Данас имамо предивну младу смену – у саставу су Стојка Германова, Димана Цурева… Знам да се савремени услови у многоме разликују од некадашњих и да садашњим члановима ансамбла „Пирин“ уопште није лако, али га они достојно представљају. По мени, добре традиције, очување дивних песама, игара и инструменталних комада на репертоару могу и морају се комбиновати са савременим погледом на свет и новим трагањима.“

Превод: Албена Џерманова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Орлин Горанов турнејом обележава 50 година „магије” на сцени

Миљеник многих генерација, вечити шармер баршунастог гласа, Орлин Горанов, турнејом обележава „50 година магије” на сцени. Први у низу концерата биће одржан вечерас у Пловдиву, након чега ће уследити још пет у већим бугарским градовима, а велико финале..

објављено 26.6.24. 10.15

„Невероватна питања“… Стефан Валдобрев и „Дежурни осумњичени“ крећу на турнеју

Врело лето очекује Стефана Валдобрева и „Дежурне осумњичене” који 27. јуна из Русеа крећу на своју бугарску турнеју на којој ће представити нови албум „Невероватна питања" чијих 11 композиција носе наслове који нас наводе на невероватна питања...

објављено 25.6.24. 10.15

Ивањдан – празник коме је својевремено и рок бенд „Штурците“ посветио песму

Бугарска православна црква данас обележава рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег, а према народном веровању, овај дан је посвећен биљу, које управо тада има најснажнију лековиту моћ. Празник је код нас познат као Ивањдан, а ритуал везан за..

објављено 24.6.24. 10.45