Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Марин Лесенски: „Бугарска је већ фактор у спољној политици ЕУ“

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Због своје спољнополитичке изолације током скоро читаве 2014. године Бугарска се најчешће сврстава у категорију „пасивних присталица“ заједничке европске политике. Суспендовање пројекта гасовода „Јужни ток“ и тешкоће за Бугарску које проистичу из те одлуке, свакако чине нашу земљу „лидером“ у категорији „диверсификација енергетских испорука у циљу смањења зависности од Русије“. Ово се наводи у 5. годишњем извештају Европског савета за спољну политику (European Foreign Policy Scorecard 2015). Оцене појединих земаља у односу на европску спољну политику су: „лидер“, „присталица“ и „заостаје“, зависно од тога дали развијају или коче способност ЕУ да брани своје интересе када се ради о одређеним циљевима.

Специјално за Радио Бугарска тему коментарише аутор анализе за Бугарску Марин Лесенски, директор Програма „Европске политике“ на Институту „Отворено друштво“:

„Најважније је да Бугарска већ заузима своје место земље чланице ЕУ и изражава свој став о европским питањима. Са ове тачке гледишта Бугарска је већ фактор приликом доношења одлука у ЕУ. Посебно 2014. г. била је доста тешка на унутарполитичком плану, јер су се смениле 3 владе. Оно што је добро је да Бугарска ипак није сврстана међу оне који „заостају“, него је у већини случајева „присталица“ европских политика – што је свакако позитиван развој у односу на претходне године. Чак је већ и „лидер“ у једној од истраживаних области – у енергетици. Међутим, од Бугарске се очекује да буде активнија када се ради о темама које су од посебног интереса за земљу, као што је „Проширивање ЕУ и земље западног Балкана“. Овде би могла да заузме активнију позицију и да буде управо оно што се од ње тражи - да буде лидер, да води европску спољну политику. То уме мали број земаља ЕУ, чак и када говоримо о великим – мислим на дипломатску тежину, на потенцијал.“

Процена се врши на бази реалних политичких резултата и одређених ресурса, а не будућих намера, прецизира Марин Лесенски. Рецимо, када је реч о показатељу „хуманитарна помоћ и помоћ за развој других земаља“, интересантно је да смо некако навикли да оцењујемо Бугарску као „неразвијену“. Али посматрано са стране, у односу на треће земље и на државе у конфликту, она је „развијена“ земља, од ње се очекује да пружа помоћ, и она заиста пружа такву помоћ земљама које су у много горој ситуацији него што смо ми, наводи експерт. Полазна тачка код процене јесте дали је то од заједничког интереса за ЕУ, а оданде – и од националног интереса:

„Из истраживања постаје јасно да у већини случајева, да не кажем чак у сто одсто случајева, националне позиције земаља ЕУ о разматраним темама су подударне. И посебно када су у питању конфликти у Украјини, на Блиском истоку, у Сирији. Тако да је ова година добра за спољну политику ЕУ, јер постоји подударност интереса. Друго је питање какав је резултат те политике, дали она остварује зацртане циљеве. Нажалост конфликти у Украјини и Сирији се настављају. Ако се вратимо назад у времену, у 1992. годину, сетићемо се да се тада у суседству Бугарске опет одигравао конфликт – рат на просторима бивше Југославије. Знамо колико је дуго потрајао, колико је тешко решен и колико смо дуго трпели негативне последице. Бугарска је претрпела економске штете, било је и политичких последица, а и дан данас постоје нека нерешена питања. То треба да нам буде поука да се мора реаговати благовремено и јединствено.“

Према бугарском министру спољних послова Данијелу Митову, током 2014. године изазови са којима се суочава ЕУ су постали бројнији и компликованији: „Уместо са хладним ратом, Европа је суочена са бројним врућим конфликтима“. Како је кренула нова 2015. година?

„Веома забрињавајуће. Унутрашња опасност од тероризма у Европи је ескалирала након атентата у Паризу. Међутим, то је повезано са спољним за ЕУ конфликтом са Исламском државом. У Украјини такође посматрамо ескалацију конфликта. Тако да је 2015. година веома тешка, јер ће суочити Европу са бројним изазовима.“

Превела: Катарина Манолова 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дељан Пеевски покренуо алтернативни сајт ДПС-а

Након што је званични сајт ДПС-а прешао на страну почасног председника Покрета др Ахмеда Догана, Дељан Пеевски је покренуо алтернативни сајт покрета . На њему се могу пронаћи информације о последњим медијским иступима једног од председника, Дељана..

објављено 11.7.24. 18.09

Након раскола у ДПС-у на видику промене у политичкој конфигурацији

Већина политичких снага у Парламенту дешавања у Покрету за права и слободе (ДПС) прокоментарисала је као унутрашњи проблем ове странке. Према речима председника ПГ ГЕРБ-СДС Бојка Борисова, чињеница да у овој странци постоје неслагања структурама ГЕРБ-а..

објављено 11.7.24. 17.21

Посланичка група ДПС остала без још два посланика

Након искључења 17 посланика из парламентарне групе Покрет за права и слободе (ДПС), укључујући и копредседника странке Џевдета Чакарова, постало је познато да је посланик Ахмед Вранчев у писменој форми изразио жељу да напусти посланичку групу. Његову..

објављено 11.7.24. 16.49