„Истински сам срећан када сам опседнут оним суптилним осећајем који се зове уживање у музици“, каже врсни бугарски хармоникаш Петар Ралчев чије је име одавно познато широм света. Музичар има бројне поштоваоце у Европи, САД и Азији, а на Балкану је права легенда. Више од деценије сарађује са музичарима различитих националности, изводи композиције у духу бугарских народних мелодија, учествује у етно и џез формацијама. О доприносу Петра Ралчева као музичара може се прочитати у енциклопедијској књизи „Историја хармонике“ објављеној 1991. године, чији су аутори Французи Франсоа Билар и Дидије Русен. Последњих година хармоникаш најчешће наступа са џез секстетом „Лоби“ чији је оснивач бубњар Стефан Галан. Његови чланови су и јерменски пијаниста и композитор Тигран Хамасјан, турски перкусиониста Мисирли Ахмет и још двојица познатих инструменталиста. 2014. године секстет је учествовао на неколико џез фестивала у Белгији, Француској и Алжиру.
„За мене је један од професионалних изазова у последњих неколико година учешће у групи која изводи клезмер музику“, каже хармоникаш и наставља:
„Желим да појасним јер можда не сви знају да је то традиционална народна музика источноевропских Јевреја која свој развој доживљава у 20. веку, а извођена је на свадбама и другим прославама. У њој су снажно заступљени балкански и цигански ритмови, а под утицајем музике народа са којима су они живели кроз године. Испала је веома занимљива комбинација музичких стилова и утицаја. Наша група је формирана на идеју америчког пијанисте и хармоникаша Алана Берна који живи у Европи. Он је успешно искомбиновао клезмер и музику цигана лаутара које су некад истовремено постојале на Старом континенту. Музика лаутара је иначе распрострањена у Румунији, Молдавији и Украјини. Први пут смо свирали на фестивалу у Хелсинкију и отада стално добијамо позиве за учешће на различитим приредбама. Мени је рад са овим музичарима, као и са групом Стефана Галана јако занимљив и инспиративан. Велика ми је част да будем на једној сцени са тако великим инструменталистима.“
На репертоару Петра Ралчева налазе се и ауторске композиције инспирисане музиком различитих народа.
„Најважније је да волиш оно што радиш, да желиш да се стално усавршаваш и учиш – убеђен је музичар. - А у основи свега је љубав према музици. Мораш да живиш са њом. Понекад данима не свирам, али ме мисао о уметности не напушта, стално ми долазе нове идеје. Са 5 година од мог стрица сам научио прву мелодију и одсвирао је на хармоници. Затим сам се школовао код Костадина Миларова у Пазарџику и у Музичкој школи у Пловдиву. Никада нисам мислио да могу изабрати другу професију. Наравно, као клинац сам замишљао да ћу једног дана постати добар фудбалер. Али увек сам знао да је музика моја судбина.
Осетити задовољство музиком коју изводиш, својим наступом на сцени највећа је срећа. Изузетно важан је контакт међу партнерима на сцени, а када у тој размени емоција учествује и публика, осећај је још узбудљивији.“
Превела: Марина Бекријева
Мало пре ремикса култне нумере Марије Нејкове „Кад двоје крену“, који је урадио познати ди-џеј Фабрицио Паризи, певачица Деси Добрева је промовисала своју нову ауторску песму „На крају Земље“. Музику и текст написала је она, а за аранжман се обратила..
Млада певачица Paola је 2024. годину завршила позитивно "Снагом љубави" – не само песмом, већ и музичким путовањем до срца. "Идеја је да покажемо да смо сви лепи такви какви јесмо и да је веома важно шта носимо у срцу. ˈСнага љубавиˈ није..
Четрдесет друга песма у оквиру пројекта „Певајући уметници“ носи назив „Вага“, а изводи је Атанас Пенев, који је познат као фронтмен групе Б.Т.Р. Музику на стихове песника Калина Донкова написао је Момчил Колев. Аранжман је дело Калојана Колева, док су..