Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

"Лепа реч, златан кључ" – о моћи речи у фолклору

БНР Новини
Фото колаж: Вергил Митев

У последње време су све популарније различите теорије и тврдње о моћи коју поседују речи. Психолози, саветници и духовне вође нас подучавају да су речи које користимо у свакодневном говору и енергија коју улажемо у њих од пресудног значаја за све што се дешава у нашем животу. Или, свако има прилику да сам изгради свет у коме живи у зависности од својих способности и део тог процеса је умеће бирања правих речи којима називамо ствари у комуникацији са осталима. У ствари, теорије које нам нуде научници нису нове пошто имају корене у далекој прошлости, у традицијама и народном стваралаштву различитих народа.

У народним веровањима се реч обично доживљава као нешто конкретно, скоро материјално опипљиво, што потврђује и изрека "Изговорена реч, бачен камен" (Изговорена реч, одапета стрела). Реч, једном изговорена, не може се повући исто као што се не може вратити бачен камен. Стога, морамо пажљиво да бирамо своје речи, јер "Реч није врабац, али кад једном одлети, не можеш је више ухватити."

Добро познавање језика, умеће налажења правих речи којима бисмо најтачније изразили своја осећања је од великог значаја. О људима који су вешти са речима у народу се каже да имају "златна уста" или да им "мед капље из уста". Речи хвале и љубазност у разговору са другима помажу нам у тешким ситуацијама: "Добра реч и гвоздена врата отвара" или "Лепа реч, златан кључ" говорили су наши преци. Поред благотворног дејства добрих речи, ружне речи могу да створе непријатне осећаје и емотивне ране, стога су говорили да: "Језик кости нема, али кости ломи" или "Оштар нож љуто сече, а оштар језик и горе." У једној бајци се прича о човеку и медведу који су се срели у шуми и одлучили су да се побратиме. Тако су они постали добри пријатељи који су се дружили све док му се једног дана, нехотице, човек није пожалио на лош задах.

Дубоко увређени медвед је замолио човека да га посече по глави секиром и тако обливена крвљу рањена животиња је истрчала у шуму. Прошло је више од годину дана када су се једног дана медвед и човек поново срели. Зверка га је замолила да потражи ожиљак који је остао услед зарастања ране од секире, али га човек није пронашао у густом крзном животиње. Тада је медвед човеку рекао: "И сам си видео да је ожиљак нестао, али ону ружну реч коју си ми тад рекао никад нећу заборавити. Зато и бугарски народ каже: "Тешка рана зараста, али се ружна реч не заборавља."

Реч поседује чаробну моћ стога она обавезно прати обичаје, магијске радње и ритуале за здравље, дуговечност и срећу. Благослови се изговарају приликом крштења и венчања, а исто тако и на велике хришћанске празнике, а посебно на оне који носе симболику новог почетка, рађања или стварања – уочи Божића и Нове године. "Буди ми жив и здрав, дабогда живео хиљаду година, остарио и оседео као Стара планина", један је од традиционалних благослова за здравље и срећу.

Велику моћ има и клетва. У неким случајевима она је сасвим заслужена казна за почињене грехе. Верује се да посебну моћ поседују клетве преварене девојке, као и оне које говоре родитељи. Ако је клетву изговорио неправедан човек она ће га стићи. "Отварај уста за добро", каже бугарски народ, стога морамо да извучемо поуке из прошлости, да будемо пажљиви са речима којима се служимо и да их користимо за добро. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фестивал „Плави Дунав“ у Видину окупља народне ствараоце из свих делова Бугарске

Четврту годину заредом Видин је домаћин Међународног фолклорног фестивала „Плави Дунав,“ који ће ове године трајати до недеље, 3. септембра. Мисија фестивала јесте очување, промовисање и неговање бугарског народног стваралаштва, обичаја,..

објављено 2.9.23. 10.20

Фестивал „Кулинарско наслеђе Тракије“

У месту „Дупката“ у Ивајловграду, Област Хасково, 1. и 2. септембра ће се одржати 10. јубиларно издање Фестивала „Кулинарско наслеђе Тракије.“ За време догађаја биће представљена различита јела и занати – почев од љутенице и прављења домаћег сапуна и..

објављено 1.9.23. 07.55

Магда Пушкарова – чаробница Странџе

„Када си најтужнија, помисли на песму“ – говорила је нашој познатој народној певачици Магди Пушкаровој њена мајка... и песма је постала њена судбина. Рођена је у априлу 1920. године у Малом Трнову, у југоисточној Бугарској, у централном делу Странџе..

објављено 26.8.23. 11.35