Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рестриктивне мере против Москве и њихов одраз на Бугарску

Фотографија: архивa

Питање односа са Русијом биће главна тема дневног реда на самиту ЕУ у Бриселу 19. и 20. марта. На састанку у „гимних“ формату, недавно одржаном у Риги, шеф бугарске дипломатије Данијел Митов је изјавио да ће Софија подржати нову рунду санкција против Москве уколико се утврди да Русија повређује мировни споразум о источној Украјини. У којој мери рестриктивне мере утичу на бугарску привреду? Према Канчу Стојчеву, једном од утемељивача Савеза „Произведено у Бугарској“, губици прехрамбене индустрије и посебно у сегменту извоза воћа и поврћа нису значајни.

„Наши произвођачи су најјаче погођени увозом робе из ЕУ чији је извоз у Русију онемогућен због санкција - рекао је он. - Велике количине млечних производа, парадајза и јабука уместо на руско, слиле су се на европско, укључиво и на бугарско тржиште. Ми подржавамо санкције, али када се преговарало са ЕУ, требало је рећи, да се у Бугарску не би требало усмеравати додатне количине субвенционисане пољопривредне робе. Пољаци и Холанђани су успели да се изборе за одштете. Наше продавнице су преплављене њиховим јефтиним производима. На велико изненађење Комисија за заштиту потрошача није реаговала, а домаће законодавство забрањује продају робе испод цене коштања. У продавницама се могу купити високо квалитетни сиреви из увоза по цени од 5-6 лева (2,50-3 евра) за килограм, док су домаћи сиреви дупло скупљи. Бугарска млекарска индустрија је пред колапсом, што доноси велике невоље сточарима.“

Георги Минчев – потпредседник Бугарско-руске трговинско-индустријске коморе, прецизира степен штета у осталим секторима: „У области продаје непокретности руским грађанима у нашим одмаралиштима губици износе 100 одсто и то од јесени прошле године и не предвиђа се реанимација у блиској будућности чак и уколико буду укинуте санкције. На другом месту су губици у области машиноградње. Промашени директни уговори у склопу неких енергетских пројеката, у области саобраћајне машиноградње и заједничких испорука нису велики. Наметнуте Русији санкције су биле у области енергетског сектора, одбрамбене индустрије, као и за робе и технологије могуће двоструке намене. Русија је на то одговорила ненајављеним санкцијама у сфери машиноградње и нагло прекинула испоруке вредне неколико десетина милијарди евра од крупних западноевропских концерна какви су „Сименс“, „Алстом“, „Манесман“, „ТисенКруп“, чији су подизвођачи били домаћа предузећа. И овде штете нису само привремене, јер се ради о дугорочним уговорима. Идућих 10-15 година у базној саобраћајној инфраструктури предстоји пуштање у рад брзинске железничке пруге као деонице Транссибирске пруге Пекинг–Казањ–Москва–Берлин. Руску деоницу требало је да граде западноевропски концерни „Сименс“ и „Алстом“. Обим инвестиције био је преко 300 милијарди евра. Сада се Кина удвара Русији и цена је већ осетно смањена. Ако западни машиноградитељи изгубе један сличан уговор, могу да очекују други такав тек након 50-60 година, када ће се градити пруге нове генерације. Овде штете ће бити тоталне не само за Бугарку, него и за ЕУ.“

По Мартину Владимирову, аналитичару из Центра за истраживање демократије, санкције носе и неке користи. Например, пољопривреда чини сасвим мали део наше економије и постоји тенденција да се и даље сужава. Тако ће потрошачи код нас профитирати више, него ли ће губити произвођачи. По речима Мартина Владимирова, дугорочни губици су велики, јер је Русија једно огромно тржиште. Али и добијамо, јер је обустављањем неких енергетских пројеката прекинут и један затворени циклус контроле коју су велике руске компаније имале над бугарским подизвођачима, а преко корупционашких схема, и над бугарским институцијама.

Превод: Aна Андрејева, Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Александар Николоски

Хроника балканских догађаја

Новом железничком линијом Скопље намерава да привуче теретни саобраћај из Европе у Солун Изградња железничке пруге дуж Коридора 10 је приоритет за Северну Македонију, изјавио је македонски министар саобраћаја Александар Николоски. Он ће са..

објављено 12.7.24. 13.25

Дељан Пеевски покренуо алтернативни сајт ДПС-а

Након што је званични сајт ДПС-а прешао на страну почасног председника Покрета др Ахмеда Догана, Дељан Пеевски је покренуо алтернативни сајт покрета . На њему се могу пронаћи информације о последњим медијским иступима једног од председника, Дељана..

објављено 11.7.24. 18.09

Након раскола у ДПС-у на видику промене у политичкој конфигурацији

Већина политичких снага у Парламенту дешавања у Покрету за права и слободе (ДПС) прокоментарисала је као унутрашњи проблем ове странке. Према речима председника ПГ ГЕРБ-СДС Бојка Борисова, чињеница да у овој странци постоје неслагања структурама ГЕРБ-а..

објављено 11.7.24. 17.21