Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Лазарева субота – празник обновљеног живота

БНР Новини
Фотографија: архива

Лазарева субота, Лазаревдан или Лазарица спада у покретне празнике, чији се датум утврђује према празнику над празницима Ускрсу - пада у суботу уочи Цвети, недељу дана пре Васкрса. Према црквеном календару, она је посвећена успомени на чудотворно васкрсење праведног Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих рекавши: „Лазаре! Изиђи напоље!“ Овај догађај у ствари симболично наговештава Васкрсење нашег Спаситеља. У бугарском фолклору празник Лазарева субота има двоструку симболику везану за одавање поштовања мртвима и за ритуале, помоћу којих се призивају здравље, плодност и срећа и љубав. Лазаревдан се природно везује и за пролеће као гранично време преласка из зиме у лето, као симбол буђења природе, обнове и новог живота, младости, лепоте, љубави и новог почетка.


Према народним веровањима Бугара, на празник Цвети који се код нас назива још Врбница, мртви излазе из гробова и очекују да им родбина нешто донесе. Стога се у суботу, уочи празника, одржавају Лазарске задушнице. Жене месе посебне обредне хлебове украшене крстовима и припремају кољиво, носе их на гробље и деле за своје умрле, а гробове преливају вином и пале свеће за покој душа. У неким крајевима североисточне Бугарске био је обичај да се на Цвети гранчице врбе освештане молитвом у цркви, забадају на гробове, око којих су палили ватру и оплакивали покојнике. Тако су уочи васкршњих празника некад људи успостављали, а и данас успостављају везу са преминулим рођацима који се сматрају саставним делом породице. Они истовремено траже њихово покровитељство и заштиту, јер у народним представама мртви имају моћ да помажу живима и дарују плодност. Иако звучи парадоксално, управо тамо, у царству мртвих, дубоко у утроби земље, леже корени живота.

Према бугарској народној традицији, Лазарева субота је празник њива, пашњака и шума, али уједно и празник девојака стасалих за удадбу. Она се празнује као посебан, врло живописан обичај познат под именом лазарица, који се и данас изводи у многим местима широм Бугарске, посебно у селима и малим градовима. У њему учествују младе девојке које ће се у току године удати. Обучене у свечане народне ношње, богато искићене и са прелепим украсом на глави, лазарице обилазе цело насеље у поворкама, изводећи ритуалне игре и певајући обредне песме за здравље и благостање, уз жеље за радости, срећан брак и више деце. У свакој кући оне су радо дочекиване и дариване обредним погачама и белим јајима која фарбају за Васкрс. Верује се да ће кућа у коју лазарице уђу, бити пуна весеља и среће. У прошлости било је незамисливо да се девојка уда уколико није учествовала у поворкама лазарица, јер се мислило да змај може украсти и удату жену.

Лазарице са припремама почињу већ од средине Великог Поста, а под руководством искусније жене. Њихов репертоар укључује велики број песама које се изводе у различитим моментима: приликом формирања група према годинама, на путу, на њивама, у девојачким баштама. Обилазећи од куће до куће, оне певају песме сваком члану породице. Постоје песме за имућног сељака, жену у богатој кући, невесту, трудницу, дете, домаћина, овчара, орача, златара, кројача, свештеника итд. Према неким изворима, за време османске владавине лазарице су наилазиле на добродошлицу чак и у кућама турских великодостојника.

Ипак, најбројније су лазаричке песме за девојке и момке којима предстоји да се удају или ожене. Оне имају својеврсну симболику кроз коју се упућују жеље за срећну љубав и сложну породицу. У тим песмама често се пева о злату и сребру као симболу обиља и среће; о пролећном цвећу са којим упоређују младе; о златној јабуци као симболу љубави. Песме лазарица опевају необичну лепоту девојке и снажну љубав момка. У некима од њих пева се о момку који истовремено воли две, па чак и три цуре. Постоје и песме о девојци коју је заволео змај, што је повезано са веровањем да учешће у обичају лазарица девојке чува од митског чудовишта.

Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35

У селу Турија играју кукери, старци, бабугери, чауши …

Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..

објављено 30.3.24. 08.05

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30