Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после посете локалних рудара Музеју вађења камене соли у граду Величка у Пољској. Одлучено је разместити Музеј у најстаријем копу за угаљ из далеке 1891. г., који је исцрпљен 1966. г. и остао запостављен.
Занимљиво је да је музеј размештен у рударском ходнику дугом 630 метара, а посетиоци улазе у њега са кацигама на глави. Тамо свако може да пропрати историју рударства од доба када се руда копала ручно, кроз период када је у рад укључена и животињска снага, па све до савремене механизоване екстракције.
Свакако да се у такав музеј улази само са водичем и после претходне резервације. Музејски радници дочекују групе од 5 до 20 човека. А осим кациге, они препоручују туристима да се лепо обуку, јер је у копу температура ниска, око 0 степени Целзијуса.
Поред улаза у стари рудник очувано је и скамењено дрво старо преко 5 милиона година. Тврди се да је то и најстарији сличан примерак у Европи. Стари рудари зову га „дрветом среће“ и сваког пута када су силазили у рудник додиривали га руком у нади да ће живи и здрави завршити посао.
Од 2013. г. Музеј рударства је постао један од 100 националних туристичких објеката Бугарског туристичког савеза. Отада га туристи посећују током целе године.
„Чак смо продужили радно време, а отворено је и недељом - каже директор Музеја Емилија Велинова. - Када посетилац уђе, осећај је различитији од посете традиционалних археолошких, историјских и етнографских музеја. Поставка показује како се вадила руда у Бугарској. Ходници су занимљиви за посетиоце, исто као нише где су рудари копали. Приредили смо и мултимедијску салу где се даје и први документарни филм о Пернику и локалним рударима. 2012. г. смо ставили и иконостас Светог Ивана Рилског, јер је он небески заштитник Бугара. Легенда казује како се Чудотворац јавио рудару и помогао му да се спаси у тешкој ситуацији. Тај је случај натерао мештане да изаберу свеца за патрона града и рудара. Постоје сведочанства да је Иван Рилски пролазио овуда, а неко време чак живео у пећинама на брду Кракра надомак Перника.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Музеј рударства
Северозападна Бугарска поседује један драгуљ – то су Белоградчишке стене које уливају респект и задивљују својим каменим фигурама. Рејон обилује и провалијама, пећинама и понорима – директан пут у Хадово царство. А најпознатија међу њима је пећина..
„Овде, у тврђави Штипон (Трајанова врата), 17. августа 986. године био је смештен штаб бугарске војске под вођством цара Самуила која је тога дана поразила у бици византијску војску под командом цара Василија II која је упала у Бугарску. Вечна слава и..
Античка вила „Армира” је најраскошнији приватни дворац из римског доба који је пронађен на бугарском поднебљу. Према археолозима вила је подигнута у другој половиниI в. н. е., на поседу угледног трачког племића. У нашим данима она представља..
Променљиво облачно