Раст имиграционог притиска на Европу и чињеница да се Медитеран претвара у гробницу за имигранте натерали су Европску унију да донесе ванредна решења. Одмах после ужасног бродолома овог викенда у коме је погинуло на стотине људи сазвана је ванредна седница Савета министара спољних и унутрашњих послова земаља чланица у Луксембургу. Европска комисија је представила план савладавања миграционог притиска морем, који је подржала и бугарска делегација, уз напомену не заборављати и на велики ток имиграната копном.
У Луксембургу је министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова инсистирала да паралелно са проблемима дуж морских граница, Европска унија улаже напоре и у циљу ограничавања снажног притиска копном, у том броју и на границама Бугарске, које су спољашње за њу. Са своје стране, министар спољних послова Данијел Митов је инсистирао на максимално брзом ступању на снагу Споразума о реадмисији са Турском, усвајању Протокола о заједничком надгледању граница између Бугарске и Турске и Бугарске, Турске и Грчке, као и на издвајању више европских средстава за савладавање миграције. После седнице Савета премијер Бојко Борисов је у типичном за њега оштром стилу отворено изјавио да није задовољан сарадњом са суседним државама у решавању проблема пограничне безбедности. Он сматра да ЕУ не сме да брине једино о својим морским границама, јер ће се у противном „читав миграциони притисак пренети на копнене“. Свакако, бугарска страна се залаже за балансирани приступ проблему.
Изнети у Луксембургу став Софије није новост нити изненађење за било кога, већ још једно подсећање да је инсистирање бугарске стране да добије помоћ и солидарност, у једној или другој мери, неиспоштовано. Пре око месец дана на редовној седници Савета министара спољних послова у Бриселу, министар Митов је поново инсистирао на неопходности пружања финансијске помоћи Бугарској и не само због појачаног имиграционог притиска, него и за издржавање избеглица које је земља већ прихватила. Између редовне и ванредне седнице Савета обелодањени су званични подаци сходно којима је за најсиромашнију земљу Европске уније – Бугарску, европска помоћ за издржавање већ примљених имиграната шокантно мала. Док Естонија, која скоро и да није погођена тим проблемом, прима 53 пута више од Бугарске. А захтев Бугарске није неки хир, већ оправдана и образложена потреба за финансијама, од чијег мањка пате све земље дуж јужне и југоисточне спољашње границе Уније.
Забринутост због све већег броја имиграната који стижу морем је у потпуности образложена. 2014. г. Медитеран је покушало да пређе скоро 220 хиљада људи, а у том очајничком подухвату преминуло је најмање 3.500. Према подацима агенције за сигурност спољашњих граница ЕУ ФРОНТЕКС, њихов број у прва два месеца 2015. г. већ је за једну трећину већи од оног у истом периоду прошле године. Међутим, и забринутост Софије је образложена. Бугарска Агенција за избеглице наводи да је у односу на исти период 2014. г. број илегалаца који долазе у Бугарску копном у првом кварталу 2015. порастао за 60%, а да при томе још није почео пролећни миграциони притисак.
Европа је суочена са миграционим проблемом без преседана и очигледно он може да буде решен само заједничким, балансираним напорима и средствима. Управо у потрази за таквим решењем сазван је и ванредни Европски савет.
Превод: Александра ЛивенНакон што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..