Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Сновиђење о светом Борису Првом” – са љубављу и поштовањем према славној бугарској прошлости

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Једна изванредна књига – „Сновиђење о светом Борису Првом” враћа нас у бугарско средњевековље и тачније у драматични 9. век. Издата је у данима када обележавамо 1.150 година од покрштења Бугарске за време кнеза Бориса Првог. Аутор издања је познати сценариста, писац и јавни радник Анжел Вагенштајн. Књига се чита на мах, одједном. А један од разлога је и тај што се аутор директно обраћа читаоцу: „види”, „чуј”, стварајући интиман и близак однос. „Чуј сада, брате мој: испричаћу ти мој сан о Борису, отпеваћу ти га, исплакаћу га.” Овако, понесен причом, не можеш да се одвојиш од епског сижеа, од богатог старинског језика, од јарких и драматичних ликова и упечатљивих сцена.

Анжел ВагенштајнКнез Борис I није славан својим победама на ратном пољу. Али уместо тога има јасну визију развоја своје државе: „И најгори мир бољи је за нас и од најбољег рата. Потребан нам је мир – трајан, дуговечан и добар, да бих саградио оно што сам наумио” – каже кнез у књизи. Његова замисао је да обједини Бугаре и Словене који се клањају паганским божанствима у једну хришћанску државу са јединственим писмом. Та његова намера наишла је на отпор 52 бољара, чији су родови истребљени. Борис I се сурово обрачунао и са својим прворођеним сином Владимиром Расатеом, који је, пошто је сео на трон, покушао да врати паганство. Расате је ослепљен и бачен у тамницу.

„Ова Вагенштајнова књига по ко зна који пут демонстрира његову задивљујућу способност да се преваплоћује у различита историјска времена и стања – рекао је на премијери издања песник и писац Иван Гранитски. - Језик је изузетно адекватан епохи Бориса Првог. Иза ове привидне језичке лакоће и сликовитог језика, богатог ликовима, крију се изузетно велики напор и огромна знања из историје… Кнез Борис І је величанствена и трагична фигура. Он је остварио покрштење Бугара и тиме предодредио судбину наших предака. Он је наш најзначајнији државни руководилац захваљујући коме смо опстали.”

Ево и мишљења Бојана Ангелова, председника Савеза бугарских писаца: „Улога Бориса І за бугарску историју од кључног је значаја, зато што је он укинуо паганство и на мапи средњевековне Европе у свом пуном сјају заблистала је тада највећа и најснажнија држава, која ће за време престолонаследника Симеона постати још непрегледнија – од Црног мора па до Јадранског, од Карпата и Трансилваније до Хрватске и до бедема Константинопоља. „Сновиђење о светом Борису І” није једино књижевно дело посвећено оном страшном и величанственом времену, али свакако је најпоетскије, без обзира што није опевано у складним римама и стиховима. Језик је дубоко лирски, јер су речи рођене из дубина срца, из љубави и поштовања према славној прошлости Бугара.”

У својој књизи Анжел Вагенштајн приповеда и о ученицима Пресвете браће Ћирила и Методија, стваралаца словенског писма и супокровитеља Европе. Пошто је примио њихове ученике у своју државу, кнез Борис је створио две књижевне школе: прву у Плиски-Преславу и другу у Охриду, које су уродиле богатим духовним плодовима. Тамо су кроз године свештеници пролазили обуку како да проповедају реч Божију, превођене су богослужбене књиге, стварани су оригинални радови. Ново писмо и књижевност која је створена захваљујући њему проширени су и међу многим другим народима.

За крај да додамо и то да је пре тридесетак година на тај текст, који сада први пут излази у облику књиге, снимљен филм „Борис І”. Редитељ филма је познати бугарски уметник Борислав Шаралијев, а улогу кнеза тумачи омиљени генерацијама Бугара све до данас Стефан Данаилов.

Превела: Катарина Манолова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Красимир Станчев

Посредством језика могу се слати поруке мира, али и објављивати ратови

„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир Станчев улива наду да ће се све блеђи интерес за бугарско писмо, бугарски језик и бугарску културу у..

објављено 14.7.24. 09.05

Почиње пето издање Топло феста /13-14.07/

Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених змајева полетеће изнад „Топлоцентрале“ у суботу, 13. јула, када ће званично бити отворено овогодишње,..

објављено 13.7.24. 09.05

Национални фонд за културу нема довољно административних капацитета

Привремени министар културе маестро Најден Тодоров је, одговарајући на питања посланика, навео да у Националном фонду за културу има 11 запослених. Они морају расподелити милионе евра за културу у оквиру Плана опоравка и отпорности. Тодоров сматра да се..

објављено 10.7.24. 11.15