70. годишњица од Холокауста над Јеврејима и победе над нацизмом била је главна тема конференције за штампу одржане у згради Бугарског националног радија. Тим поводом обележена је и 25-годишњица обнављања дипломатских односа између Бугарске и Израела.
У годинама Другог светског рата Бугарска је, упркос томе што је била савезник Немачке, успела спасти своје Јевреје од сигурне смрти у нацистичким логорима. Њихово спасење је резултат великог залагања потпредседника Народног собрања Димитра Пешева и још 42 народна посланика, Пловдивског митрополита Кирила и Софијског митрополита Стефана, а не на последњем месту и солидарности бугарских грађана. На конференцији за новинаре Максим Бенвенисти, председник Организације Јевреја у Бугарској "Шалом" рекао је да је Бугарска допринела стварању Државе Израел:"Једино је бугарска влада дозволила локалним Јеврејима да се одселе у Израел. Од свих земаља у Источном блоку једино их Бугарска није спречила, већ је помогла Јеврејима који су желели да оду у земљу својих предака. Израелски политичари који нису бугарског порекла и за које тема о спасењу Јевреја није толико битна увек се прво сећају доприноса Бугарске, спасених 40.000 душа, неке од којих врло младе, али са ратним искуством у борби против нацизма, а које су се у Израелу прве прикључиле редовима војске у Ослободилачком рату 1948. Верујте ми, изрелско друштво није заборавило подршку бугарског народа."
По речима Максима Бенвенистија, без обзира на то што су дипломатски односи између Бугарске и Израела били прекинути због припадности наше земље Совјетском блоку, односи између обичних људи с обе стране увек су били и остали добри: "Људи моје генерације добро се сећају своје родбине и пријатеља који су долазили у годинама прекида бугарско-израелских односа. Нико их није дирао и они су се изузетно добро осећали овде. Верујте ми, сличне успомене имам и ја из свог детињства, раније младости, нешто што је трајало више од 20 година. Али, наравно, обнављање дипломатских односа између две земље је веома битан акт."
Конференцији за штампу присуствовао је и Његова Екселенција амбасадор Израела у Бугарској Шаул Камиса Раз. Ево шта је он рекао о спасењу бугарских Јевреја:
"Реч је о догађајима према којима део учесника гаји добра осећања и поносе се тиме да су допринели спасавању Јевреја у Бугарској. Али има и оних који се морају стидети тога што су учинили. Потребно је да се о томе више расправља те да се ова тема додатно истражи, како бисмо сазнали шта се тачно догодило тада. Сама чињеница да ми данас настављамо да радимо у том правцу достојна је поштовања."
"Моје схватање и убеђење као истраживач је да је Холокауст Јевреја катастрофа цивилизације и то се ни у ком случају не односи једино на Јевреје - рекла је на конференцији за штампу доц. Албена Танева, професор Софијског универзитета "Св. Климент Охридски". - Ово је дубок проблем сваког ко је у прошлости био незаинтересован или дистанциран, јер као што је познато, да би дошло до лоших сценарија не треба да лоши људи нешто раде, већ је довољно да добри ништа не предузму."
Посебном емоцијом био је прожет говор Јосифа Саламона, главног рабина Центра "Хабад" – Бугарска. Он је трећа генерација преживелих Холокауста.
За мене могућност да живим у земљи попут Бугарске је изузетно посебан осећај - рекао је он. - Хоћу да благословим читав бугарски народ, земљу, владу, као и све оне који више нису са нама: архијереје Бугарске православне цркве из тог доба, господина Димитра Пешева и многе друге. Грађанима Бугарске и њеној влади желим да наставе истим путем и да послуже као пример целом свету када је реч о поштовању и разумевању права другог. Хвала вам!"
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..