Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Велики у бизнису крећу са финансијским знањима и много праксе

Фотографија: архива

Питање шта треба за покретање властитог бизниса у Бугарској себи поставља скоро сваки млади човек који закорачује у живот са великим надама и амбицијама. А шта условљава успешан старт? Одговор је: почетни капитал, пригодна канцеларија и идеја која ће се претворити у стварност. Али обично пропуштају па чак ниподаштавају чињеницу да су потребни и људи са добрим нивоом финансијске писмености и искуством у сфери тржишта.

Подстицање финансијског описмењавања је нова тема у бугарској школи. Искуство држава са традицијама у тржишној економији сведочи да стицање знања из предузетништва у школским годинама и на универзитетима утиче повољно на пословну климу. Принцип „стицања знања у пракси“ већ годинама се примењује у школи за предузетнике коју је код нас отворила организација са традицијама у области пословног оријентисања „Џуниор ачивмент“. Идеја је разрадити образовне програме у правцу финансијског описмењивања, а у складу са нивоом и интересима ђака. У ту се сврху већ тестирају компетенције људи различитих старосних група. „Финансијска писменост није једноставно збир теоретских знања, већ и практичних вештина које гарантују младима успех у веома конкурентном окружењу“, објашњава Милена Стојчева, извршни директор „Џуниор ачивмента“ у Бугарској.

Иво Христов је завршио „Школу за предузетнике“ 2007. г. Отада успешно развија властити бизнис и његов пример потврђује да је стицање продубљених знања у сфери трговине и тржишта већ у школи од велике користи за будуће бизнисмене. Он би желео да се више младих људи попут њега одмалена определи за бизнис каријеру. Каже да је највећи проблем неувереност људи да властитим радом могу да просперирају у Бугарској. А успех је могућ и то у кратким роковима, каже Иво Христов:

Највреднији аспект програма „Школска компанија“ је практична усмереност. Теоретска припрема не даје сва потребна знања будућим предузетницима. Ја сам започео 2007. г., заједно са другим колегама са универзитета. За свега неколико месеци је требало да створимо реалну компанију и да докажемо да смо стекли умећа у циљу реализације једног заиста успешног пословног друштва. Одлучили смо да саставимо мапу са тачним редом вожње линијског такси превоза у Софији. У то доба он је био бржи и удобнији од градског саобраћаја када се радило о удаљенијим рејонима главног града. Задатак није изгледао тежак, јер смо сматрали да ћемо користити информацију са интернета. Али смо са чуђењем утврдили да су у мрежи објављени погрешни подаци. Онда смо ради актуелизације маршрута буквално јурили колима иза сваког сличног таксија да бисмо израдили прецизну мапу маршрута. Наишли смо на више проблема због оглашивача, неразумевања од стране такси компанија, а дошло је и до тужног тренутка када су чланови наше екипе изгубили стрпљење и мотивацију. Данас, као управник властите компанија, ја откривам сличне изазове и у бизнису. После краја обуке само половина мојих колега наставила је овим путем. Остали су схватили да предузетништво није за њих. Много боље је да знаш све то пре него што уложиш много времена и средстава у нешто што није профитабилно и не носи задовољство. Од окончања студија до сада имам једну успешну и једну неуспешну компанију, а тренутно радим на новом пројекту. Могу да одредим која је идеја перспективна, а која не. Радује ме и чињеница да сам запослио преко 70 службеника и реализујем продаје широм Европе. Али је пре пет година ситуација била другачија, бизнис је био тежак и несигуран. Данас, када радим са студентима, ја подстичем пре свега њихову активност, јер нас пракса учи правилима пословања. Истина је да просперира свега 5 одсто новооснованих компанија у свету. Али када постоји жеља, човек не треба да мисли о неуспеху, већ да буде флексибилан и да начини први корак у бизнису.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дина Џевали из Сирије: Имала сам осећај потпуне безизлазности, у Бугарској ми ништа није тешко

Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..

објављено 9.12.24. 11.55

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30

Фестивал „Љути Божић на фарми“ у селу Лозен

Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..

објављено 7.12.24. 09.55