"Како бисте што више сазнали о обичајима бугарског народа, поред осталих етнографских и фолклорних истраживања, од великог је значаја и познавање бугарске украсне орнаментике. Управо њој морамо посветити више пажње како бисмо разумели уметничко стваралаштво бугарског народа, као и шта је он створио сам, а шта преузео од других народа, а не на последњем месту шта је осталима дао у народном стваралаштву", написао је у својој књизи „Бугарски народни вез“ из 1913. године истакнути сликар Стефан Баџов.

Ове максиме се придржавају Стојка и Златка Попове, мајка и ћерка из Пловдива које на све могуће начине покушавају да промовишу и очувају традиционални бугарски вез у његовом првобитном облику. За собом обе мајсторке имају преко 30 изложби у Бугарској и иностранству. Њихови радови су излагани у Македонији, Јапану, Русији, Швајцарској... А свуда су их дочекивали са великим интересовањем.

11. јуна на Институту за етнологију и фолклористику са етнографским музејем при Бугарској академији наука отворена је изложба под насловом „Чаролија бугарског веза“ која ће трајати до краја лета.

„У последње време је људима занимљиво одакле смо узели оригинал, шта он представља – да ли је то парче сукње, сукњењаче или је са предела деколтеа? И ми морамо да објаснимо - каже Стојка Попова. - Стога смо на овој изложби, која је можда прва такве врсте, приложили и оригинале из збирке Националног етнографског музеја и показали како су они коришћени у свакодневици и каква је њихова примена у савременој гардероби.“

Некада су Бугарке користиле преко 100 бодова веза, али је добар део њих данас заборављен тако да се у савременом везу користи тек око 10 бодова.

Стојка и Златка Попове успевају да нађу старе примерке веза и да оживе неке од њих. Тако се данас у њиховим бројним вешто изведеним радовима могу видети преко 30 врста бодова. Да открију непознати бод или технику везења коју нису знале права је срећа за њих. Али се упркос томе понекад и разочарају:

„Разочарана сам у неке наше мајсторе и ствараоце који нуде компјутерски вез - каже с нескривеним огорчењем у гласу Стојка Попова. – Како је могуће да један вез буде аплициран компјутерски?! Ако се за неки ансамбл или за наступ на сцени може израдити машински вез, све остало је бутафорија! Не смемо допустити израду лажних костима ни у ком случају! Ми израђујемо уникате, а жеља нам је да се максимално приближимо оригиналу. Лепо је што људи траже оригиналне, ручно израђене и украшене предмете. У последње време примећује се тренд венчања у народним ношњама које изнајмљују из етнографских музеја или у специјално израђеним костимима украшеним разним народним мотивима. Добро је што млади људи показују интересовање за традицију.“

„Црвено, браон, црно, плаво, зелено, жуто у свим нијансама - набраја боје традиционалног шареног бугарског веза Златка Попова. - У зависности од региона у њему се преплићу скоро све боје.“

На питање да ли постоје орнаменти који су својствени једино бугарском везу Златка је одговорила: „Дрво живота, коњи, цвеће наклоњено на једну страну, животињски мотиви, петлова глава, као и „кене“ – посебна врста плетене чипке која се користи за украс одеће – деколтеа, рукава, сукње. Традиционални бугарски вез је изузетно богат орнаментима и бојама.“

И то је заиста тако! Из излога изложбе „Чаролија бугарског веза“ у свом пуном сјају блистају столњаци, кошуље, хаљине, пешкири, „македонски вез“ у розе нијансама, софијски вез у коме преовлађује црвено, вез из Плевена се разликује по топлим браон тоновима, док су примерци из Самокова и Елхова у свим дугиним бојама. А изгледају тако као да их људска рука није дирала...

По речима Стефана Баџова, у своје радове су Бугарке преточиле своју богату машту и душу. „Нема ничег лепшег у нашем народном стваралаштву од неупоредивог по својој техници израде, композицији и колориту традиционалног бугарског веза.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Десислава Иванова