23. јуна на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ је промовисана књига „Бугарска антарктичка истраживања – синтеза“. На корицама су имена двојице професора – Христа Пимпирева и Неша Чипева. Издање на енглеском језику представља до сада необјављиване резултате научних истраживања која су последњих 25 година спроведена у рејону бугарске базе на острву Ливингстон.

Наша земља има озбиљно искуство у истраживању Леденог континента. Ради се претежно у сфери науке о земљи и биологије. Пионир бугарског антарктичког програма и шеф наших годишњих научних експедиција тамо је геолог проф. Христо Пимпирев.

„Антарктик је веома богат подземним ресурсима и пошто је наша територија тамо делић Бугарске ми треба да знамо шта имамо у земљи, исто као и на полуострву Хард, где се налази бугарска база, рекао је у интервјуу Радио Бугарској проф. Пимпирев. Ствар је у томе да ће се та земљина богатства користити после 2040. године дотле постоји мораториј на њихову екстракцију. У сфери биолошких наука пак истражујемо јединствену фауну и флору Антарктика. Он је ендемски, са много врста и родова који живе само тамо, јер је клима специфична. Наша истраживања пингвина, например, показала су да им је перје обогаћено тешким металима. То значи да је глобално загађење већ погодило и тај удаљени континент. Напори научника су усмерени на истраживању глобалних промена у клими које се односе на све нас.“

Према Христу Пимпиреву Антарктик је лакмус за климу наше планете. То се огледа и у раду бугарских научника и њихових колега из других земаља.

„Наши резултати показују да се на Антарктику стварно запажа осетно загревање климе. Већ је дошло до одвајања великих делова глечера са епиконтиненталног појаса који се као санте крећу према отвореном океану. Повећава се и влажност, односно и падавине. То неминовно утиче на месну флору и фауну. Например, популација пингвина чији је живот везан за лед, осетно се смањује, док број осталих врста пингвина који живе на слободном од леда простору у сталном је порасту. Та научна истраживања односе се не само на Антарктик, него и на целу планету.“

Проф. Нешо Чипев, биолог и еколог, шест пута је путовао на Антарктик. Тамо бугарски научници истражују биолошко богатство острва Ливингстон, океана и адаптацију различитих организама условима леденог континента. Тако је за око четврт века створено преко 120 елабората. Шта више, наши истраживачи су открили и описали за науку 7 нових биљних и животињских врста.

„Морамо сачувати живо богатство Антарктика из једно врло важног разлога: тамо још увек нема сталног људског присуства, то је континент без становништва, објашњава проф. Нешо Чипев. Он је једна природна лабораторија која разоткрива много о процесима који се одвијају на планети и нам омогућава да прогнозирамо шта може да се деси ако усмеримо људску делатност у једном или другом правцу. Осим тога тамо се открио један нови, велики екосистем. Зове се криосфера. То је живот на леденим површинама изнад и испод воде. Све чешће се саопштава и о томе да већ губимо поједине врсте. Живимо у периоду сличном оном пре краја мезозоика када су нестали диносауруси.“ 

Према Нешу Чипеву чисти ваздух, чиста вода и плодно тле Антарктика су блага која природни екосистеми дарују човеку и то бесплатно. Због тога треба да их чувамо по сваку цену.

Превод: Александра Ливен

Фотографије:bai-bg.net, Венета Павлова