Ових дана у Бугарску су се вратили неки од чланова 23. антарктичке експедиције под вођством научника, поларног истраживача и председника Бугарског антарктичког института проф. Христа Пимпирева. Овога пута у састав експедиције је била укључена и група искусних алпиниста: Николај Петков, Дојчин Бојанов и Александар Шопов. Они су кренули на острво Ливингстон са намером да испењу врхове планине Тангра и да тамо изврше геодетска мерења. Ова планина се налази недалеко од бугарске истраживачке базе на Антарктику „Свети Климент Охридски”.
Ево шта проф. Христо Пимпирев каже о резултатима рада алпиниста:
„Требало је да се испењу на неосвојене врхове планине којој смо дали бугарско име Тангра. Задатак је успешно обављен у веома тешким атмосферским условима. Бугарски пењачи су били први који су освојили неколико врхова и извршили мерења помоћу специјалних GPS уређаја, које је уступила Геодетска служба Војске Бугарске. Тако ће на мапи света бити забележена прецизна висина тих врхова“, - уопштио је резултате рада алпиниста Христо Пимпирев.
Двоструки освајач Евереста Николај Петков био је привучен могућношћу да Бугари не само измишљају топониме планинског ланца Тангра, дугог око 30 км, него и да буду истраживачи њених главних врхова.
„Мени је био велики изаов испети Велики игличаст врх. Морепловци који су у 18. веку стигли на Антарктик, најпре су на острву Ливингстон приметили управо тај врх и дали му ово име – Игличаст врх. Велики игличаст врх заправо представља импресивну снежно-ледену пирамиду, која израња директно из мора. На нашу срећу и после више од два столећа нико није крочио на њега. Зато нам се учинило да је тај врх примамљив“, - казао је Петков.
Успешан успон на Велики игличаст врх (висок 1679 метара), свега 10-20 метара нижи од највишег врха на острву – Фризленд, извршен је 8. јануара 2015. г. За време ове експедиције људска нога је први пут крочила на још два врха – Плану и Софију. Изазова на путу бугарских алпиниста било је напретек – глечера, процепа и пукотина, поларних ледених капа, али је највећа препрека било невреме.
Ево шта је о пењању на један од најлепших врхова острва – Љасковец, испричао Дојчин Бојанов, који је Еверест освојио без коришћења боце са кисеоником:
„Тамо смо морали да се 40-50 метара пењемо уз лед. Форме леда настале под утицајем влажне океанске климе, ниских температура и орканских ветрова јако су ме опчиниле. Према научницима, између свих места на планети, ово има најгору климу, а ја могу посведочити да је то стварно тако. Током тих 30-ак дана колико смо провели на острву, имали смо само једно послеподне када је време било лепо. Ту прилику смо искористили да се испењемо на главни планински гребен, пошто смо уз велики напор и храброст успели да се пробијемо кроз густе облаке на растојању од 1 300 метара, изнад којих је време било ведро и сунчано.”
„Као да смо се извукли из преисподње и обрели у бајковитој атмосфери када се планина пресијава на заласку”, тако се на утиске Бојанова надовезује Николај Петков. Алпинисти истичу да је успеху њихове мисије увелико допринео метеоролог из састава шпанске експедиције на Ливингстону – Фаусто, који је Бугаре регуларно извештавао о променама временских прилика и који се чак емотивно посветио њиховој мисији. Бојанов и Петков са дивљењем истичу да и у 21. веку, поред свих могућности сателитског снимања, на мапи Антарктика још увек има белих поља, а и приказ обала острва Ливингстон на мапи је нетачан. „То је последњи континент који није довољно истражен. Пошто Бугарска има поларну базу тамо, наша је обавеза да направимо детаљну карту и да попунимо бела поља на Антарктику”, каже проф. Христо Пимпирев, који са скромним буџетом од 175 хиљада евра, захваљујући спонзорима и свакојаким смицалицама сваке године успева да организује експедиције на ледени континент.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије:личнa архивa
