Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска трговина има велики апетит за тржишта ван ЕУ

Фотографија: архива

Министарство економије је обелоданило да намерава да отвори трговинска представништва Бугарске на Куби, у Мексику и земљама Северне Африке. Наводно, размишља се и о слању трговинских аташеа у Сингапур и Индонезију. Што се ове намере тиче, новина је у ствари, само проширење круга дестинација са Кубом и Мексиком. У јануару је Министарство образложило преусмеравање трговинских представника у земље на истоку речима да треба помоћи домаћем бизнису да превазиђе губитке услед ЕУ ембарга Русији. Аналогне идеје лансирала је још почетком 2014. године и влада Пламена Орешарског, али уз образложење да већ није неопходно одржавање трговинских служби у ЕУ, јер су након приступања Унији трговински односи са европским земљама знатно олакшани и добро регулисани још на макронивоу. Тада је бугарска имала трговинско-економске службе у 44 државе, а у те државе одлазило је 90% бугарског извоза. Међутим, тренутна влада намерава не само да трговинско-економске службе преусмери ка земљама ван ЕУ, већ и да побољша припрему и поступак избора њихових службеника. Она још предвиђа измене услуга које пружа Агенција за извозно осигурање како би оне постале атрактивније и повољније за бугарске извознике. Идеје владе поклапају се са интересом и захтевима бизниса који још није заборавио времена када је Бугарска, на пример, у земље Блиског истока извозила разноврсну робу и то у великом обиму. Међутим, у бугарској привреди данас преовлађују релативно ситни произвођачи и преусмеравање трговине ка земљама ван ЕУ, поготово када су у питању велике државе попут Кине и Индије, претпоставља и кооперацију више ситних произвођача за извоз робе под једном трговачком марком. Зато, у условима децентрализоване економије, каква је данас бугарска, преусмеравање према новим тржиштима не зависи само од изврше власти, већ и од њене сарадње са бизнисом. С тим у вези министарство економије размишља и  о варијанти да се, на захтев бизниса,  у земљама у којима оно не превиђа именовање трговинских аташеа, то остварује у облику јавно-приватног партнерства. Преусмеравање бугарске трговине ка тржиштима ван ЕУ је очито потребно, чим је идеје о томе имало неколико наших влада, али за сада те идеје остају само једна неостварена политика о којој се само прича.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Људмила Петкова

Бугарска још увек не испуњава све критеријуме за еврозону

Према речима вицепремијерке и привремене министарке финансија Људмиле Петкове, очекује се да буџетски дефицит буде 3%, али је то постигнуто захваљујући додатним напорима, а не планирањем, јер велики део трошкова није био унапред укључен. Петкова..

објављено 13.12.24. 18.10

Бугарска добија зајам од 250 милиона евра за пројекте из европских програма

Европска инвестициона банка (ЕИБ) одобрила је зајам у износу од 250 милиона евра Бугарској за суфинансирање приоритетних пројеката у оквиру европских програма за период од 2021. до 2027. године. Према информацијама које је објавила банка, финансирање..

објављено 13.12.24. 15.40

Пад извоза и увоза у Бугарској у првих девет месеци 2024. године

У периоду јануар–септембар 2024. године, извоз робе из Бугарске у Европску унију смањен је за 3,6% у поређењу са истим периодом прошле године и износио је 20,895 милијарди евра. Главни трговински партнери Бугарске у ЕУ су Немачка, Румунија, Италија,..

објављено 12.12.24. 14.25