Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска трговина има велики апетит за тржишта ван ЕУ

Фотографија: архива

Министарство економије је обелоданило да намерава да отвори трговинска представништва Бугарске на Куби, у Мексику и земљама Северне Африке. Наводно, размишља се и о слању трговинских аташеа у Сингапур и Индонезију. Што се ове намере тиче, новина је у ствари, само проширење круга дестинација са Кубом и Мексиком. У јануару је Министарство образложило преусмеравање трговинских представника у земље на истоку речима да треба помоћи домаћем бизнису да превазиђе губитке услед ЕУ ембарга Русији. Аналогне идеје лансирала је још почетком 2014. године и влада Пламена Орешарског, али уз образложење да већ није неопходно одржавање трговинских служби у ЕУ, јер су након приступања Унији трговински односи са европским земљама знатно олакшани и добро регулисани још на макронивоу. Тада је бугарска имала трговинско-економске службе у 44 државе, а у те државе одлазило је 90% бугарског извоза. Међутим, тренутна влада намерава не само да трговинско-економске службе преусмери ка земљама ван ЕУ, већ и да побољша припрему и поступак избора њихових службеника. Она још предвиђа измене услуга које пружа Агенција за извозно осигурање како би оне постале атрактивније и повољније за бугарске извознике. Идеје владе поклапају се са интересом и захтевима бизниса који још није заборавио времена када је Бугарска, на пример, у земље Блиског истока извозила разноврсну робу и то у великом обиму. Међутим, у бугарској привреди данас преовлађују релативно ситни произвођачи и преусмеравање трговине ка земљама ван ЕУ, поготово када су у питању велике државе попут Кине и Индије, претпоставља и кооперацију више ситних произвођача за извоз робе под једном трговачком марком. Зато, у условима децентрализоване економије, каква је данас бугарска, преусмеравање према новим тржиштима не зависи само од изврше власти, већ и од њене сарадње са бизнисом. С тим у вези министарство економије размишља и  о варијанти да се, на захтев бизниса,  у земљама у којима оно не превиђа именовање трговинских аташеа, то остварује у облику јавно-приватног партнерства. Преусмеравање бугарске трговине ка тржиштима ван ЕУ је очито потребно, чим је идеје о томе имало неколико наших влада, али за сада те идеје остају само једна неостварена политика о којој се само прича.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нови региони кључ за бољу расподелу средстава из кохезионих фондова

Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..

објављено 2.12.24. 09.45

Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској није се променила у последњих годину дана

Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..

објављено 1.12.24. 09.05

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..

објављено 30.11.24. 09.05