28. јула парламент је одлучио да се 25. октобра о. г. заједно са изборима за локалне органе власти одржи и референдум са једним питањем – да ли да се уведе даљинско гласање електронским путем.

Гласање преко интернета ће омогућити бугарским грађанима широм света да учествују слободно у изборном процесу. Али се у јавности прича како се пре неколико година Уставни суд изјаснио против електронског гласања. Међутим, то није тако. Заиста постоји решење број 4 од 2011. г. Уставног суда којим се противуставним проглашава параграф 11 тада актуелног Закона о изборима.

Проф. Емилија Друмева, која је била извештач у склопу тог предмета, објашњава:

У том решењу Суд јасно каже да гласање преко интернета није противуставно, јер оно постоји у многим земљама света. Зашто га је онда Уставни суд прогласио противуставним? Реч је о конкретним компонентама уредбе како је она била прописана у параграфу 11 Закона о изборима. Како се одвија поступак гласања, како се прикупљају гласови, како се приликом настанка неке грешке поништавају сви гласови једног пула. Коментаришући те детаље уредбе, Уставни суд је закључио да она, а не електронско гласање, не даје довољне гарантије како личног упражњавања права гласа, тако и очувања тајне избора. И још нешто, чим се ради о интернет гласању, онда уредба треба да буде усклађена са општим правилима актуелног и данас Закона о електронским саопштењима. Сходно прописима, подаци испоручилаца интернет услуга треба да се чувају дуже времена, што пак је у раскораку са тајном гласања и неповредивошћу информације о одржаном гласању. Тако да је 2011. Уставни суд закључио да електронско гласање одговара савременим условима и настојању повећати демократско учешће бугарских грађана у изборима, али само ако ефикасно гарантује тајну избора. Из данашњег угла додаћу да треба начинити важне кораке у правцу стварања „електронског идентитета“ сваког бугарског грађанина. Друга компонента коју додајем као апсолутни захтев јесте усмерити пажњу ка стручњацима у сфери информационих технологија од којих очекујемо да разраде технолошки модел који нам даје тражене гарантије.

Ево и става који је по том питању недавно дао Николај Недјалков – извршни директор „Информационог сервиса“:

У погледу електронског гласања постоји неколико компонената које треба поштовати. Треба обезбедити технологију и механизам анонимности гласања. Као друго, избећи вишекратно гласање и учитавати само један глас. Треће, постоји заштитна технолошка могућност реализовати механизам који ће нам онемогућити да докажемо трећој страни за кога смо гласали. То је веома важно када се ради о продаји гласова. Четврти принцип је у правцу комбиновања технолошких и организационих елемената што ће дозволити људима који желе да гласају електронским путем да то ураде не само једном. Шта то заправо значи? Електронско гласање се остварује у распону од 4 до 10 дана пре званично најављеног изборног дана. У том периоду свако може да гласа неколико пута, при чему се учитава само последње електронско гласање. На дан избора бирач може да оде на биралиште. Тада се узима у обзир папирни гласачки листић. Када се гласа преко интернета, свако добија посебну електронску потврду за свој глас, али не и за кога је гласао. После краја изборног дана Изборна комисија објављује базу података и свако може да провери да ли је његов глас узет у обзир. Свака држава уводи електронско гласање на различит начин. Негде помоћу електронског потписа, другде – са електронским идентитетом, на трећим местима – са sms-поруком, али водећа је законодавна регулатива у свакој земљи, инфраструктура коју она има и начин на који се организују избори.

Превод: Александра Ливен