28. јула парламент је одлучио да се 25. октобра о. г. заједно са изборима за локалне органе власти одржи и референдум са једним питањем – да ли да се уведе даљинско гласање електронским путем.
Гласање преко интернета ће омогућити бугарским грађанима широм света да учествују слободно у изборном процесу. Али се у јавности прича како се пре неколико година Уставни суд изјаснио против електронског гласања. Међутим, то није тако. Заиста постоји решење број 4 од 2011. г. Уставног суда којим се противуставним проглашава параграф 11 тада актуелног Закона о изборима.
Проф. Емилија Друмева, која је била извештач у склопу тог предмета, објашњава:
У том решењу Суд јасно каже да гласање преко интернета није противуставно, јер оно постоји у многим земљама света. Зашто га је онда Уставни суд прогласио противуставним? Реч је о конкретним компонентама уредбе како је она била прописана у параграфу 11 Закона о изборима. Како се одвија поступак гласања, како се прикупљају гласови, како се приликом настанка неке грешке поништавају сви гласови једног пула. Коментаришући те детаље уредбе, Уставни суд је закључио да она, а не електронско гласање, не даје довољне гарантије како личног упражњавања права гласа, тако и очувања тајне избора. И још нешто, чим се ради о интернет гласању, онда уредба треба да буде усклађена са општим правилима актуелног и данас Закона о електронским саопштењима. Сходно прописима, подаци испоручилаца интернет услуга треба да се чувају дуже времена, што пак је у раскораку са тајном гласања и неповредивошћу информације о одржаном гласању. Тако да је 2011. Уставни суд закључио да електронско гласање одговара савременим условима и настојању повећати демократско учешће бугарских грађана у изборима, али само ако ефикасно гарантује тајну избора. Из данашњег угла додаћу да треба начинити важне кораке у правцу стварања „електронског идентитета“ сваког бугарског грађанина. Друга компонента коју додајем као апсолутни захтев јесте усмерити пажњу ка стручњацима у сфери информационих технологија од којих очекујемо да разраде технолошки модел који нам даје тражене гарантије.
Ево и става који је по том питању недавно дао Николај Недјалков – извршни директор „Информационог сервиса“:
У погледу електронског гласања постоји неколико компонената које треба поштовати. Треба обезбедити технологију и механизам анонимности гласања. Као друго, избећи вишекратно гласање и учитавати само један глас. Треће, постоји заштитна технолошка могућност реализовати механизам који ће нам онемогућити да докажемо трећој страни за кога смо гласали. То је веома важно када се ради о продаји гласова. Четврти принцип је у правцу комбиновања технолошких и организационих елемената што ће дозволити људима који желе да гласају електронским путем да то ураде не само једном. Шта то заправо значи? Електронско гласање се остварује у распону од 4 до 10 дана пре званично најављеног изборног дана. У том периоду свако може да гласа неколико пута, при чему се учитава само последње електронско гласање. На дан избора бирач може да оде на биралиште. Тада се узима у обзир папирни гласачки листић. Када се гласа преко интернета, свако добија посебну електронску потврду за свој глас, али не и за кога је гласао. После краја изборног дана Изборна комисија објављује базу података и свако може да провери да ли је његов глас узет у обзир. Свака држава уводи електронско гласање на различит начин. Негде помоћу електронског потписа, другде – са електронским идентитетом, на трећим местима – са sms-поруком, али водећа је законодавна регулатива у свакој земљи, инфраструктура коју она има и начин на који се организују избори.
Превод: Александра Ливен
Министри спољних послова земаља чланица ЕУ одржали су 29. августа прво у овој политичкој сезони заседање на коме је Бугарску представљао привремени министар спољних послова Иван Кондов. На дневном реду били су рат у Украјини, ситуација на Блиском истоку..
Покрет за права и слободе Ахмеда Догана поднео је захтев Заводу за патенте за заштиту бренда „ДПС - Права и слободе“, саопштио је репортер програма „Хоризонт“ БНР Данијел Инков. Захтев је поднет 29. јула ове године, уз плаћање потребних државних такси..
Друга прелазна влада Димитра Главчева је положила заклетву пред народним посланицима. Главни задатак привремених министара поново ће бити одржавање фер избора, а нови превремени избори су расписани за 27. октобар. Влада Главчева мора да изради и..
За учешће на превременим парламентарним изборима 27. октобра пријавиле су се 24 политичке партије и 9 коалиција, саопштила је заменик портпарола Централне..