Надомак села Бања, у општини Панађуриште, ове године је започело истраживање тврђаве која се налази у дивном пределу Банско кале. Топли минерални извори у њеном подножју и старинске бање дају и име селу Бања. Тврђава, међутим, до сада није истраживана археолошки. Могућности ископавања су се појавиле пошто је општина Панађуриште победила на конкурсу за финансирање социјализације тврђаве.
Ових дана је завршена прва етапа истраживања под руководством доцента др Валерија Григорова:
Тврђава је занимљив објекат јер је део једног ширег система утврђења на блиском одстојању – међусобно удаљених на 5 до 6 километара. За нас је важно да прецизирамо које тврђаве су функционисале у једно те исто доба и како су радиле заједно. С тим у вези последњих 10 година истражујем две од њих. Прва је Красен. То је највећи средњовековни град у региону. Он има два утврђења, велико предграђе, неколико градских некропола и цркава. Друга је мала стражарска тврђава у пределу Којчево кале. После неколико одличних археолошких сезона смо обуставили ископавања на терену те две тврђаве како бисмо окончали процес конзервације већ откривених архитектонских налаза.
Како наводи доцент Григоров, изузетно важно је да се паралелно са проучавањем утврђења врши и њихова конзервација. Због тога после сваке археолошке сезоне се издвајају средства и време за то. Како је завршила ова сезона у пределу „Банско кале“?
Прецизирали смо да је утврђење коришћено у два историјска периода. Документирана су два спаљивања. Једно се по свему судећи десило у 5-6. веку, за време масираних напада Хуна, Авара и Словена. Друго се десило у периоду 12-14. век, када је у питању или војна кампања из 1189. г. у склопу Трећег крсташког рата, или офанзива бугарског цара Калојана у Тракији годину дана касније. Мањак налаза за сада нам не дозвољава да јасније датирамо догађаје, јер смо тек на почетку истраживања. Један од занимљивих артефаката на које смо наишли у другом спаљеном слоју је тешка стрела за самострел какве видимо изузетно ретко. Такве су стреле обично користили западни витези, што можда сведочи о њиховом присуству овде у том драматичном тренутку из историје утврђења. Интересовање за тврђаву већ је велико. Још за време ископавања и конзервације број туриста који су се случајно или намерно пењали овде из дана у дан је бележио раст. Све то нас обавезује да одржавамо објекат у добром стању. Због тога смо благовремено спровели и хаваријску конзервацију разоткривених архитектонских остатака. Одмах по окончању истраживања смо наручили израду неколико информационих табли које причају о резултатима нашег рада.
Археолози су одржали и јавно предавање за грађане. Људи су испољили велико интересовање не само за археолошке резултате, него и за то како ће се тврђава истраживати и чувати у будуће.
За мене је веома радосно да се данас наше друштво активно укључује у дискусије о културно-историјској баштини Бугарске и њеном очувању - подвлачи др Григоров. - Људи су захтевнији према нашем раду, осетљиви и критични према појединим лошим праксама у области рестаурације археолошких споменика. И стручњаци, и грађани деле заједнички став да је потребно односити се са великим поштовањем према аутентичности споменика и да будемо много пажљивији када се ради о њиховој рестаурацији која не сме да надмашује археолошке чињенице.
За време рада Валери Григоров је наишао и на вредну колекцију археолошких предмета локалног истраживача културне баштине. Она садржи кованице из различитих периода, накит и два печата. Печати за сада немају аналога. Занимљиво је како је он саставио ту колекцију. Већи део налаза откривен је приликом вађења злата у реци. А овдашња река Банска Луда Јана је једна од најбогатијих златом код нас и дан данас привлачи трагаче за вредним металом. Узрок да наиђу на толико артефаката у кориту реке је да су античка и средњовековна насеља грађена на речној обали и поред топлих минералних врела, око којих је текао живот у различитим епохама. Ерозија услед обилних падавина периодично је испирала културне слојеве и тако се много предмета нашло на дну реке.
Превод: Александра Ливен
Фотографије уступио доцент др Валери Григоров
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..