Слаба подршка доказаним политичким странкама, занемариво учешће младих у изборним кампањама, револт против политичке елите и спремност 40% припадника младе генерације да емигрира – то би укратко били основни закључци истраживања немачке политичке фондације „Фридрих Еберт“ спроведеног међу младима у Бугарској. Његови резултати осликавају изражајни портрет младог нараштаја Бугарске, гледан из социолошке перспективе данас, 25 година након почетка политичких промена и скоро 8 година после приступања земље ЕУ.
„Поштеним радом у Бугарској не можеш да створиш баш ништа,“ тврди један 22-годишњи студент економије у Софији. Његов одговор је индикативан за 42,5% младих у земљи који виде будућност у иностранству. Разлоге спремности импресивног броја младих људи да напусте домовину сумира Михаела Малер из фондације „Фридрих Еберт“.
„Као прво то је тражење бољег посла, уз то добро плаћеног. После пријема Бугарске у ЕУ 2007. г. за младе су се отвориле нове могућности на тржишту рада западне Европе. Као друго млади мисле да политичка ситуација у Бугарској није стабилна. Они такође сматрају да у земљи постоји дефицит демократије. Овде није изграђено стабилно демократско друштво, шта више многи и не очекују да ће се то ускоро догодити. Старе елите још увек држе главне полуге власти и стварно вуку конце у свим областима живота.“
До пријема Бугарске у ЕУ 2007. г. основни разлог емиграције су били масовни криминал и социјална несигурност, данашњи мотив одласка се да описати само једном речју – безнађе. Осећање бесперспективности као и опште незадовољство животом обично побуђују политичку активност и посебно међу младима. „У Бугарској, на жалост, то није тако“ – каже Михаела Малер.
„У Бугарској се на политичку каријеру још увек не гледа као на шансу да промениш на боље живот у својој земљи, зато што су према младим испитаницима партије испражњене од сваке садржине и идеја. Млади политички активни људи који желе да промене своју земљу су пре изузетак. Међу осталима преовлађује скептичан однос према политици. Да се пробију у политичку елиту покушавају само они који теже личном успеху, такве изградња просперитетног душтва уопште не занима. Искуства из задњих година показују да је веома тешко, готово немогуће да креираш неку релевантну промену у друштву кроз политички ангажман. Управо то одвраћа младе од политичке каријере.“
И мада су антивладини протести који су почели пре две године довели до оставке кабинета Орешарског, припадници младе генерације Бугарске не мисле да су они били успешни. Млади људи су разочарани због тога што ни данас нису испуњени њихови захтеви. Протести нису довели до видљиве промене у друштву, а талас грађанских немира није довео до адекватних политичких корака. Према Михаели Малер то је још један разлог даљег одласка младих из земље што је одавно болна тема за Бугарску. Између осталог далеко нису сви који напуштају земљу висококвалификовани емигранти нити имају професију која је изузетно тражена на тржишту рада у иностранству. Један од закључака у истраживању фондације „Фридрих Еберт“ је посебно упадљив: „Млади незапослени радије би били незапослени на Западу него у Бугарској.“
„Када ниси конкурентан на бугарском тржишту, ти си такав и у Немачкој. Раширен је мит да ти људи искоришћавају систем социјалне заштите државе пријема –то није тачно. Када неко дође у Немачку и није у стању да нађе посао, то не значи да ће одмах остварити право на социјалну помоћ. У медијима се ова тема понекад обрађује некоректно.“
Према ауторима наведеног истраживања одлив мозгова је озбиљан проблем за Бугарску којој је млади, добро квалификован кадар прече потребан да би покренуо промене.
Превела: Ана АндрејеваОпстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану..
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из..