Последњих година све више рачунамо на помоћ волонтера у случају поплава, хаварија и криза, какав је, на пример, избеглички талас који је запљуснуо Европу. Црвени крст је највећа хуманитарна организација која пружа руку онесрећенима. Волонтера у свету има преко 17 милиона, а у Бугарској их је 19.000. 52 одсто њих су млади људи. Однос броја волонтера и запослених у Црвеном крсту Бугарске је отприлике 42:1.

Да ли је лако бити волонтер у Бугарској? Одговор на ово питање дају директор Омладинског Црвеног крста Деница Барамова и шеф Националне волонтерске екипе за рад у условима непогоде и кризним ситуацијама Васил Гурев.

Током година волонтерство се брзо развија. Срећна чињеница данас је да све више младих људи тражи контакт са различитим невладиним организацијама и пре свега са Бугарским омладинским Црвеним крстом у жељи да се укључи у неку хуманитарну акцију. Њихова припрема траје више времена - објашњава Деница Барамова. - У ту сврху сваке године у септембру ми организујемо Академију за волонтере. Пратимо и међународно искуство. Ове године нашу Академију су похађали волонтери из осам држава. Основне теме које разматрамо су ефикасно и морално лидерство, превенција социјално- и сексуално-ризичног понашања, здрава исхрана, психосоцијална активност, прва помоћ. Све су то важне ствари за нашу организацију. Академија има зимски и летњи семестар. Школујемо 120 младих људи из целе Бугарске. То су лидери у појединим смеровима који ће касније ширити стечена овде знања у 28 области земље. Тај модел ради успешно већ више година.

Једна од најтежих и одговорних делатности Бугарског црвеног крста је припрема волонтера који пружају помоћ у случају природних непогода, хаварија и катастрофа, јер се од њих траже специфична умећа и искуство. А и сам волонтер треба да зна како да опстане у тешким околностима.

Сасвим спонтана и природна је реакција човека да помогне чим види некога у неволи. Међутим, важно је да та помоћ буде ефикасна за оног коме је потребна и, свакако, безбедна за оног који помаже. Ја сам руководилац Националне екипе за рад у условима непогоде и кризним ситуацијама већ 20 година - каже Васил Гурев. - Ми увек треба да будемо верни нашем племенитом циљу, да будемо спремни да своје слободно време посветимо вежбама, не жалећи да нешто пропуштамо, јер док се бавимо волонтерством, увек нас нешто мимоиђе. Али је за нас то велики људски доживљај – бити некоме од користи, видети захвалност у очима оних којима пружимо руку помоћи. И управо за то треба да будемо добро припремљени, што захтева целогодишње тренинге. Спасавање је тежак задатак. Када нас природа „напада“ можемо очекивати све. Због тога у екипама окупљамо стручњаке за пружање прве помоћи, оријентацију модерним навигацијским средствима, радио комуникације, алпску евакуацију, који знају како да препознају низ ризичних фактора. Само тако екипа ће бити успешна и снажна.

Статистика сведочи да се око 3 одсто становништва Бугарске бави волонтерством. Шта треба учинити да би им рад постао лакши?

Треба да имамо закон о волонтерству. Треба да постоје регулативе, али да не претерујемо са администрирањем, већ да пронађемо тачну меру, јер волонтери обично делују спонтано. Али најакутнији проблем који постоји већ више од 15 година, јесте ослобађање волонтера с посла када треба да учествују у спасилачким операцијама, закључује Васил Гурев.

А ми ћемо додати: на реду су законотворци!

Превод: Александра Ливен