У години обележавања стогодишњице бугарског филма, нови домаћи играни филмови су достојно представљени на фестивалу „Златна ружа“ у Варни, на којем је приказано 13 дугометражних наслова. Који су трендови у избору филмских остварења? Ево шта о томе каже Антонија Ковачева, филмски критичар, директор Бугарске националне филмотеке и члан жирија за дугометражни филм:
„То је био изузетно јак фестивал. Као критичар не волим да показујем претерано одушевљење или претерани песимизам у односу на нове бугарске филмове. Истина је да смо уживали у богатој разноврсности жанрова, форми и изражаја. Од 13 приказаних дугометражних филмова у званичној конкуренцији, осам је било дебитантских. То потврђује тренд из последњих година да у бугарску филмску уметност улази нова генерација, што је изузетно важно не само у погледу актуелности тема и проблематике,већ и у погледу начина њихове интерпретације и представљања публици. Гледано у целини, програм дугометражних филмова је био веома занимљив, што је отежало рад жирија, јер је због високог квалитета такмичарских остварења и високог степена професионализма подела награда била прилично компликован посао.“
Дебитантски филмови су били груписани у две категорије. Прву су чинила дела младих аутора, а у другој су се нашла остварења искусних филмских стваралаца који су радили у области документарног или кратког играног филма.
„Они се посебно занимају за значајне проблеме бугарског друштва, каже Антонија Ковачева. - Маја Виткова је, на пример, дебитовала веома озбиљним, рискантним и провокативним филмом „Викторија“који има сложену драматуршку конструкцију. Упечатљив је и дебитантски филм „Досије Петроф“ афирмисаног аутора документараца и нашег изузетно талентованог колеге Георгија Балабанова,који је критика сложно нахвалила као изврстан политички трилер. Ови филмови се, мада из другачије перспективе, и даље баве проблемима везаним за комунистичко наслеђе, турбулентно време промена из комунизма у капитализам 90-их година прошлог века и трансформације које доживљавамо у годинама транзиције. У оба дела је приступ стваралаца обрађеним темама и проблемима врло интересантан.“
Антонија Ковачева је такође импресионирана филмом „Жена мог живота“ у режији Антона Дончева. То је прича о двоје младих Курда који су били заручени још као деца. Међутим, развој светских конфликата их је раздвојио, али упркос свим тешкоћама и превртљивостима времена, они су кроз године наставили да траже једно друго.
„У сваком случају, приметно је велико настојање да су филмови разумљиви широј публици, без било каквих уступака у погледу квалитета, наводи Антонија Ковачева. – Зато је, када смо расправљали о њима, дошло до озбиљних спорова око доделе награде „Златна ружа“. За њу су се такмичила филмска остварења „Породичне реликвије“ Ивана Черкелова и „Лузери“ Ивајла Христова. Истина је да је оба филма заслужују из различитих разлога.“
Велика награда „Златна ружа“ за дугометражни филм на фестивалу у Варни припала је остварењу „Лузери“ због „истините приче о духовној усамљености и безизлазности младог човека у Бугарској, снажног глумачког присуства и визуелних решења.“ Специјална награда Варне додељена је филму „Породичне реликвије“ за посвећеност, таленат и кинематографско савршенство екипе. Одликована су и филмска дела „Бартер“, „Лицем надоле“, „Сакупљач лешева“, „Жеђ“ и „Док је Аја спавала“.
Превела: Марина Бекријева
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..