У години обележавања стогодишњице бугарског филма, нови домаћи играни филмови су достојно представљени на фестивалу „Златна ружа“ у Варни, на којем је приказано 13 дугометражних наслова. Који су трендови у избору филмских остварења? Ево шта о томе каже Антонија Ковачева, филмски критичар, директор Бугарске националне филмотеке и члан жирија за дугометражни филм:

„То је био изузетно јак фестивал. Као критичар не волим да показујем претерано одушевљење или претерани песимизам у односу на нове бугарске филмове. Истина је да смо уживали у богатој разноврсности жанрова, форми и изражаја. Од 13 приказаних дугометражних филмова у званичној конкуренцији, осам је било дебитантских. То потврђује тренд из последњих година да у бугарску филмску уметност улази нова генерација, што је изузетно важно не само у погледу актуелности тема и проблематике,већ и у погледу начина њихове интерпретације и представљања публици. Гледано у целини, програм дугометражних филмова је био веома занимљив, што је отежало рад жирија, јер је због високог квалитета такмичарских остварења и високог степена професионализма подела награда била прилично компликован посао.“

Дебитантски филмови су били груписани у две категорије. Прву су чинила дела младих аутора, а у другој су се нашла остварења искусних филмских стваралаца који су радили у области документарног или кратког играног филма.

„Они се посебно занимају за значајне проблеме бугарског друштва, каже Антонија Ковачева. - Маја Виткова је, на пример, дебитовала веома озбиљним, рискантним и провокативним филмом „Викторија“који има сложену драматуршку конструкцију. Упечатљив је и дебитантски филм „Досије Петроф“ афирмисаног аутора документараца и нашег изузетно талентованог колеге Георгија Балабанова,који је критика сложно нахвалила као изврстан политички трилер. Ови филмови се, мада из другачије перспективе, и даље баве проблемима везаним за комунистичко наслеђе, турбулентно време промена из комунизма у капитализам 90-их година прошлог века и трансформације које доживљавамо у годинама транзиције. У оба дела је приступ стваралаца обрађеним темама и проблемима врло интересантан.“

Антонија Ковачева је такође импресионирана филмом „Жена мог живота“ у режији Антона Дончева. То је прича о двоје младих Курда који су били заручени још као деца. Међутим, развој светских конфликата их је раздвојио, али упркос свим тешкоћама и превртљивостима времена, они су кроз године наставили да траже једно друго.

„У сваком случају, приметно је велико настојање да су филмови разумљиви широј публици, без било каквих уступака у погледу квалитета, наводи Антонија Ковачева. – Зато је, када смо расправљали о њима, дошло до озбиљних спорова око доделе награде „Златна ружа“. За њу су се такмичила филмска остварења „Породичне реликвије“ Ивана Черкелова и „Лузери“ Ивајла Христова. Истина је да је оба филма заслужују из различитих разлога.“

Велика награда „Златна ружа“ за дугометражни филм на фестивалу у Варни припала је остварењу „Лузери“ због „истините приче о духовној усамљености и безизлазности младог човека у Бугарској, снажног глумачког присуства и визуелних решења.“ Специјална награда Варне додељена је филму „Породичне реликвије“ за посвећеност, таленат и кинематографско савршенство екипе. Одликована су и филмска дела „Бартер“, „Лицем надоле“, „Сакупљач лешева“, „Жеђ“ и „Док је Аја спавала“.

Превела: Марина Бекријева