Макар и непотпуни, резултати избора за локалне органе власти одржаних 25. октобра у Бугарској, омогућују доношење неких основних закључака.
Гласање на овим изборима не мења битно однос политичких снага – на челу и даље остаје владајућа странка Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) са 32% одсто гласова, лева Бугарска социјалистичка партија (БСП) је опет друга са 13% , а Покрет за права и слободе (ДПС) – трећи, са 12% подршке бирача.
Збир резултата Реформистичког блока (9%), учесника владајуће коалиције, са резултатима политичких снага које подупиру коалицију у парламенту - АБВ (4%), ВМРО (3%) и Национални фронт за спас Бугарске (2%), чини 18% и омогућује партији ГЕРБ да остане на челу владајуће гарнитуре, премда и понекад уз варијабилну подршку. Дакле, у условима економске кризе и невиђеног прилива миграната, Бугарска остаје политички стабилна држава.
Иако су процентуално гледано политичке снаге задржале своје досадашње позиције у односу на парламентарне изборе 2014. г., све су оне изгубиле када је у питању апсолутни број гласова, и то: ГЕРБ око 50.000, БСП – 12.000, ДПС – скоро 87.000, Реформистички блок – 25.000, Патриотски фронт 85.000, партија Атака – 56.000. Мада и не баш згражавајуће, ове бројке наводе на озбиљна размишљања о понашању бирачког тела.
Који су приоритетни интереси бирача, на ово питање донекле може да одговори резултат одржаног националног референдума на коме су се грађани изјаснили ЗА или ПРОТИВ увођења електронског гласања на изборима и референдумима. ЗА електронско гласање изјаснио се 71% свих учесника референдума, упркос резервама које су политичке снаге показале према референдуму као облику непосредне демократије и упркос хакерском нападу на сајтове Централне изборне комисије, МУП-а, Дирекције за информационе услуге и Дирекције за регистрацију грађана и административне услуге, који су, по свој прилици, извршили противници гласања на даљину чиме би показали непоузданост овог система. Саоко 35% грађана учесника овог референдума, одзив је стварно далеко испод излазности на последњим парламентарним изборима. Овај одзив је нижи од прописаног за признавање резултата референдума, али је довољан за обавезно разматрање овог питања у парламенту. Парламентарна дебата без сумње ће приморати политичке снаге да преиспитају своје резерве према референдумском изјашњавању због чега многи посматрачи мисле да идеја о решавању за друштво круцијалних питања на основу референдумског изјашњавања споро али сигурно придобија присталице.
Уједно је заговорнике привукла и за Бугарску нова идеја о истовременом одржавању избора и референдума. Многи су се противили тој идеји али се испоставило да је 98% грађана који су се изјаснили на референдуму гласало и за локалне органе власти, док од оних који су гласали за представнике локалне самоуправе, само 88% је учествовало у референдуму.
Избори за локалне органе власти и национални референдум, одржани 25. октобра премда и нису довели до битне политичке промене у Бугарској, нити су превазишли неке недостатке, типичне за изборни процес, ипак су допринели обогаћивању демократских искустава земље.
Превела: Ана Андрејева
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у Парламенту, Борисов је нагласио да је неопходно укинути закон који обавезује Министарство финансија да..
Током преговора о формирању владе, црвена линија за странку „Настављамо промену“ (НП) биће фигура премијера. Ова странка наставља да инсистира на томе да премијер буде неутралан. Копредседник странке Кирил Петков је нагласио да НП пажљиво прати преговоре,..