На самиту НАТО у Букурешту лидери држава Централне и Источне Европе су заједничком изјавом изразили своју забринутост „агресивним понашањем“ Русије и изјаснили се за трајно присуство НАТО-а у региону. У свом наступању на форуму бугарски председник Росен Плевнелијев је подвукао да ЕУ и НАТО треба да гледају на регион Југоисточне Европе не као на маргиналан, него као на средиште геополитичких интереса и политика.
Забринутост све већим војним потенцијалом Русије тик уз границе држава на источном крилу Алијансе већ је изражена прошле године, а да би је ублажили САД су најавиле да ће привремено разместити тамо тешко наоружање. Према високим америчким званичницима посебна борбена техника требало би да буде размештена у 2016. и то у балтичким земљама, Пољској, Бугарској и Румунији. До сада није помињано било шта о дислоцирању живих сила, али су по свему судећи учесници форума у Букурешту мислили управо на то, говорећи о „трајном присуству“.
У ствари, земље Централне и Источне Европе већ су објекат посебног интересовања и не само НАТО-а, него и ЕУ. Десетак дана пре самита у Букурешту са лидерима истог региона су разговарали и званичници Уније, али о проблемима миграционог притиска. Порука председника Плевнелијева не гледати на Југоисток Европе као на маргине сигурно је имала за циљ да усредсреди пажњу управо на Западни Балкан. Таква је била и идеја поновно изражене од њега подршке политици „отворених врата“ НАТО-а и очекивања да се она у потпуности реализује у децембру ове године преко позива за чланство Црној Гори.
Бугарски председник је окарактерисао отварање координационих центара НАТО-а у Бугарској и још пет држава на источном крилу Алијансе, као и одлуку о стварању сличних центара у Словачкој и Мађарској, као важан корак ка повећању одбрамбених способности земље. Према шефу државе због ограничених финансијских ресурса треба радити на пројектима у склопу тзв. концепције интелигентне одбране, каква је на пример, заједничка експлоатација ловачких авиона и обука пилота. Та се председникова порука у времену поклопила са усвајањем предлога закона Владе о заједничким акцијама на обезбеђењу националног ваздушног простора. Промена долази у одговор на препоруку упућену на самиту НАТО-а у Велсу о одржавању заједничких мисија на јачању способности очувања ваздушног простора земаља региона.
У Букурешту Плевнелијев је изјавио да постоји напредак по осетљивој за све и посебно за Бугарску, теми о повећању одбрамбених средстава. Саопштивши да у 2016. г. Бугарска намерава да повећа свој одбрамбени буџет са садашњих 1,19% на 1,35% БДП-а, он је уверио да ће се војни трошкови лагано повећавати све док не достигну 2% БДП-а.
Самит НАТО-а у Букурешту је изразио и забринутост у вези са војним акцијама Москве у Сирији. Није измакла пажњи ни чињеница да су дан пре сусрета војноваздухопловне јединице САД и Русије имале заједничке вежбе у немирној арапској држави, а у циљу избегавања опасног приближавања авиона. Високи руски војни званичник пак је коментарисао да се „у оквиру сарадње са међународном антитерористичком коалицијом и земљама региона на спречавању инцидената у ваздуху изнад Сирије, успешно развија и сарадња са америчким колегама“.
Превод: Александра ЛивенАтлантски савет Бугарске позвао је све „евроатлантски оријентисане посланике“ да подрже владу коју је предложио ГЕРБ-СДС. У ставу Савета се наводи: „Уколико „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ не жели да гласа „за“ предложену Владу, може да..
У пленарној сали Народног собрања данас ће посланици гласати о саставу Владе коју је предложила коалиција ГЕРБ-СДС. Највећа политичка снага ГЕРБ-СДС је у понедељак, након што је добила мандат за нову Владу, саопштила састав кабинета с премијером..
„Страх тресе Покрет за права и слободе. Мислим на руководећи апарат,“ рекао је за БНР Корман Исмаилов, бивши председник омладинске организације Покрета. Према његовим речима, странком која је постала друга на парламентарним изборима у јуну, више не..