На самиту НАТО у Букурешту лидери држава Централне и Источне Европе су заједничком изјавом изразили своју забринутост „агресивним понашањем“ Русије и изјаснили се за трајно присуство НАТО-а у региону. У свом наступању на форуму бугарски председник Росен Плевнелијев је подвукао да ЕУ и НАТО треба да гледају на регион Југоисточне Европе не као на маргиналан, него као на средиште геополитичких интереса и политика.
Забринутост све већим војним потенцијалом Русије тик уз границе држава на источном крилу Алијансе већ је изражена прошле године, а да би је ублажили САД су најавиле да ће привремено разместити тамо тешко наоружање. Према високим америчким званичницима посебна борбена техника требало би да буде размештена у 2016. и то у балтичким земљама, Пољској, Бугарској и Румунији. До сада није помињано било шта о дислоцирању живих сила, али су по свему судећи учесници форума у Букурешту мислили управо на то, говорећи о „трајном присуству“.
У ствари, земље Централне и Источне Европе већ су објекат посебног интересовања и не само НАТО-а, него и ЕУ. Десетак дана пре самита у Букурешту са лидерима истог региона су разговарали и званичници Уније, али о проблемима миграционог притиска. Порука председника Плевнелијева не гледати на Југоисток Европе као на маргине сигурно је имала за циљ да усредсреди пажњу управо на Западни Балкан. Таква је била и идеја поновно изражене од њега подршке политици „отворених врата“ НАТО-а и очекивања да се она у потпуности реализује у децембру ове године преко позива за чланство Црној Гори.
Бугарски председник је окарактерисао отварање координационих центара НАТО-а у Бугарској и још пет држава на источном крилу Алијансе, као и одлуку о стварању сличних центара у Словачкој и Мађарској, као важан корак ка повећању одбрамбених способности земље. Према шефу државе због ограничених финансијских ресурса треба радити на пројектима у склопу тзв. концепције интелигентне одбране, каква је на пример, заједничка експлоатација ловачких авиона и обука пилота. Та се председникова порука у времену поклопила са усвајањем предлога закона Владе о заједничким акцијама на обезбеђењу националног ваздушног простора. Промена долази у одговор на препоруку упућену на самиту НАТО-а у Велсу о одржавању заједничких мисија на јачању способности очувања ваздушног простора земаља региона.
У Букурешту Плевнелијев је изјавио да постоји напредак по осетљивој за све и посебно за Бугарску, теми о повећању одбрамбених средстава. Саопштивши да у 2016. г. Бугарска намерава да повећа свој одбрамбени буџет са садашњих 1,19% на 1,35% БДП-а, он је уверио да ће се војни трошкови лагано повећавати све док не достигну 2% БДП-а.
Самит НАТО-а у Букурешту је изразио и забринутост у вези са војним акцијама Москве у Сирији. Није измакла пажњи ни чињеница да су дан пре сусрета војноваздухопловне јединице САД и Русије имале заједничке вежбе у немирној арапској држави, а у циљу избегавања опасног приближавања авиона. Високи руски војни званичник пак је коментарисао да се „у оквиру сарадње са међународном антитерористичком коалицијом и земљама региона на спречавању инцидената у ваздуху изнад Сирије, успешно развија и сарадња са америчким колегама“.
Превод: Александра ЛивенПредседник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање владе. У складу са Уставом, председник обавља консултације са представницима парламентарних група..
Председник Бугарске Румен Радев данас наставља консултације о формирању нове владе разговорима са представницима парламентарних група "Демократија, права и слободе" (ДПС, око Ахмеда Догана), "Постоји такав народ" и "МЕЧ". Радев је већ обавио разговоре..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне групе „БСП - Уједињена левица“, Атанас Зафиров, био је категоричан да редовна влада мора бити..