На самиту НАТО у Букурешту лидери држава Централне и Источне Европе су заједничком изјавом изразили своју забринутост „агресивним понашањем“ Русије и изјаснили се за трајно присуство НАТО-а у региону. У свом наступању на форуму бугарски председник Росен Плевнелијев је подвукао да ЕУ и НАТО треба да гледају на регион Југоисточне Европе не као на маргиналан, него као на средиште геополитичких интереса и политика.
Забринутост све већим војним потенцијалом Русије тик уз границе држава на источном крилу Алијансе већ је изражена прошле године, а да би је ублажили САД су најавиле да ће привремено разместити тамо тешко наоружање. Према високим америчким званичницима посебна борбена техника требало би да буде размештена у 2016. и то у балтичким земљама, Пољској, Бугарској и Румунији. До сада није помињано било шта о дислоцирању живих сила, али су по свему судећи учесници форума у Букурешту мислили управо на то, говорећи о „трајном присуству“.
У ствари, земље Централне и Источне Европе већ су објекат посебног интересовања и не само НАТО-а, него и ЕУ. Десетак дана пре самита у Букурешту са лидерима истог региона су разговарали и званичници Уније, али о проблемима миграционог притиска. Порука председника Плевнелијева не гледати на Југоисток Европе као на маргине сигурно је имала за циљ да усредсреди пажњу управо на Западни Балкан. Таква је била и идеја поновно изражене од њега подршке политици „отворених врата“ НАТО-а и очекивања да се она у потпуности реализује у децембру ове године преко позива за чланство Црној Гори.
Бугарски председник је окарактерисао отварање координационих центара НАТО-а у Бугарској и још пет држава на источном крилу Алијансе, као и одлуку о стварању сличних центара у Словачкој и Мађарској, као важан корак ка повећању одбрамбених способности земље. Према шефу државе због ограничених финансијских ресурса треба радити на пројектима у склопу тзв. концепције интелигентне одбране, каква је на пример, заједничка експлоатација ловачких авиона и обука пилота. Та се председникова порука у времену поклопила са усвајањем предлога закона Владе о заједничким акцијама на обезбеђењу националног ваздушног простора. Промена долази у одговор на препоруку упућену на самиту НАТО-а у Велсу о одржавању заједничких мисија на јачању способности очувања ваздушног простора земаља региона.
У Букурешту Плевнелијев је изјавио да постоји напредак по осетљивој за све и посебно за Бугарску, теми о повећању одбрамбених средстава. Саопштивши да у 2016. г. Бугарска намерава да повећа свој одбрамбени буџет са садашњих 1,19% на 1,35% БДП-а, он је уверио да ће се војни трошкови лагано повећавати све док не достигну 2% БДП-а.
Самит НАТО-а у Букурешту је изразио и забринутост у вези са војним акцијама Москве у Сирији. Није измакла пажњи ни чињеница да су дан пре сусрета војноваздухопловне јединице САД и Русије имале заједничке вежбе у немирној арапској држави, а у циљу избегавања опасног приближавања авиона. Високи руски војни званичник пак је коментарисао да се „у оквиру сарадње са међународном антитерористичком коалицијом и земљама региона на спречавању инцидената у ваздуху изнад Сирије, успешно развија и сарадња са америчким колегама“.
Превод: Александра ЛивенНародни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..