Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Ветар промене“ и после њега…

БНР Новини
Фотографија: архива

„Wind of Change” („Ветар промене”) групе „Scorpions”. Да ли се сећате ове песме? Она је постала симбол пада Берлинског зида. Пре 26 година је звучала као обећање за нашу ружичасту будућност. Имали смо једноставан сан – да овде дуне тај „ветар промене” и да постанемо достојни Европљани. Пре 26 година, дан након пада Берлинског зида, тадашњи вођа бугарске државе Тодор Живков, који је управљао више од три деценије, се повукао с власти. Веровали смо да ће се заувек стати на крај пљачкању народа који је требао да сагради неостварени комунизам. Веровали смо да најзад рад паметних и умешних неће остати непримећен и да ће они за њега добити оно што им следује. Да ће Бугарску претворити у „Швајцарску на Балкану“. Није се десило…

Сваке године око 10. новембра Бугари се сећају свог избора и обележавају тај дан. Овај некада сакрални датум је годинама изгубио свој сјај и посивео је. Због специфичности бугарске транзиције може се спорити не само о њеном крају, већ и о њеном почетку. Да ли је она почела 10. новембра 1989. или 7. децембра исте године када је основан Савез демократских снага (СДС), или пак 15. јануара 1990. г. када је почео Национални округли сто на којим је договорено брисање чл.1 Устава Републике Бугарске који се тицао руководеће улоге Бугарске комунистичке партије (БКП) и постигнута сагласност о деполитизацији војске, полиције, суда и тужилаштва или пак 4. фебруара 1997. када је након масовних протеста и сукоба око зграде парламента СДС преузео кормило власти.

А можда је почела још пре 10. новембра 1989. г.? Почетак и крај транзиције можда и изгледају спорни, али су њени субјекти данас све јаснији  - били су то углавном технократи, припадници бивших служби безбедности и спортисти. Агенти промене нису били само њени агенти. Зашто се нису остварили снови које смо почели сањати на трговима?

„Прича о сновима је сложена, каже Тома Биков са Института за десничарску политику. – Сваки је имао свој сан. У почетној фази транзицију у Бугарској су остварили филозофи, а не економисти, за разлику рецимо од транзиције у Пољској и Чешкој. Из тог разлога било нам је потребно седам година да бисмо схватили да у ствари идемо ка капитализму. У почетку је само СДС избегавају употребу ове речи. У редовима социјалистичке партије се расправљало о томе да ли да се  радикализује „перестројка“ социјалистичког режима, или да останемо тамо где смо били. У овој се партији и данас о томе расправља, али још увек решења нема. Бугарско друштво је било крајње неприпремљено за тај процес. Упркос тој неприпремљености пуно тога смо остварили – приступили смо НАТО и ЕУ, без обзира на проблеме које имамо. Одавде па надаље од нас зависи да ли ћемо успети да формулишемо снове, јер по мени, један од великих проблема 90-их година је било управо то што нам се није дало да формулишемо свој сан изван техничких параметара који су се касније појавили, мислим на чланство у НАТО и ЕУ.“

„Кад кажемо да су у основи промена на почетку бугарске транзиције били филозофи, не смемо заборавити књижевнике, наставља др Борис Попиванов – професор Софијског универзитета "Св. Климент Охридски". – Они су у политици имали штетну улогу, јер су наметали своје снове лишене реалности у једној стварности која захтева сасвим другачији приступ. Са изненађењем откривамо једну максиму: Бугарска је посебна земља у којој се током 10 година мења све, а током 100 година – ништа. Са тачке гледишта ове максиме замислите само каква иронија! Обележавамо 26 година пада Берлинског зида – пада зида као пада баријера између нас. А симболи наше свакодневице постају зидови који ничу свугде: на пример између Србије и Мађарске, о којем се у последње време пуно прича, као и други зидови широм Европе у контексту мигрантске кризе. Враћамо се овој врсти симбола да бисмо оценили стварност у којој живимо. У песми „Ветар промене“ се пева: "Нек твоја балалајка пева оно што моја гитара жели да каже". Иронијом историје, тренутно међу балалајком и гитаром постоји конфронтација. И морамо знати да историја нема крај и не завршава се 1989. г. Многе се ствари могу понављати и то у изопаченом облику, зато друштво мора тражити своје снаге отпора да би побегло од тенденција које нас само враћају прошлости.“

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25

Како ће исход председничких избора у САД утицати на ЕУ

Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..

објављено 5.11.24. 13.20

Аутентични кулинарски концепт испуњен родољубљем: Како је шеф Шаранков Лондон заменио Родопима

Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..

објављено 2.11.24. 12.45