Да ли је лако бити фармер у Бугарској? Уз мало више упорности и маште није немогуће превазићи све препреке са којима се на свом путу неминовно сусреће сваки наш средњи привредник. А ако он успе да заштити пројекат који ће бити финансиран у оквиру неког програма, могао би чак да оствари скромну добит. Такав је случај Росице и Ивана Данчевих из села Добродана, у околини града Тројана, који су власници прве сертификоване органске млечне фарме код нас.
Данчеви узгајају 110 млечних крава, а млеко продају локалним млекарама. Породица поседује и пољопривредно земљиште – ливаде и пасишта, као и обрадиво земљиште на којем узгаја сточне културе. Међутим, да би успешно развијали свој бизнис у тешким економски условима Росица и Иван рачунају не само на своју предузетљивост, већ и на урођени оптимизам. Пре извесног времена два њихова пројекта набавке модерне опреме одобрена су за финансирање. Тако је фарма добила косилице, приколице, мешалице и др. „На самом почетку се финансирање из европских фондова споро и тешко одвијало, али у последње време, можда већ због стеченог искуства, препрека је све мање“– каже Иван.
У оквиру последњег пројекта који се финансира европским новцем фарма је добила нову опрему. Реч је о инсталацији за загревање воде која користи топлотну енергију која се ослобађа у процесу хлађења млека у комбинацији са соларном енергијом и еколошким пелетима. Систем су разрадили Бугарски научници, а исти смањује трошкове за електричну енергију која се користи на фарми. Пројекат се реализује уз помоћ највеће норвешке невладине организације Norges Vel, као и уз финансијску подршку Норвешког финансијског механизма „Иновације за зелену индустрију.” „Ово је једна од три пилот фарми у земљи које располажу новом иновативном инсталацијом” – изјавила је за Радио Бугарску Јорун Тонесен из НВО Norges Vel и додала:„У сектору прераде млека услови рада и хигијена су од великог значаја. Фарме користе огромне количине топле воде, али с обзиром на високу цену струје код вас, дошли смо до закључка да би било добро користити обновљиве изворе енергије. И управо то смо доказали у овој фарми. У њој се користи 400-500 литара топле воде дневно.”
Пре извесног времена Иван и Росица су сазнали да постоји горепоменута иницијатива норвешке владе у циљу пружања подршке зеленој индустрији. Решили су да конкуришу, а на њихову велику срећу њихов пројекат је одобрен. Део новца за куповину инсталације дала је породица Данчеви:„Заједничка инвестиција је вредна око 22 хиљаде лева /око 11.000 евра/, а исплатиће нам се за 10 година. Живи били и радили до тада! Заиста она нуди велику удобност - каже Иван.- Уграђени су сензори, температура воде се одржава на 72 степена, да би системи радили. Све је модерно. Годишње производимо 530-550 хиљада литара млека. То није много за 110 крава, али начин њиховог узгајања намеће нека ограничења јер морамо покрити захтеве за органску производњу. Не користимо ГМО и сојине производе. Све је скупо, јер се производи на примитиван начин. Не користимо хербициде и пестициде. Биљке се тешко одржавају, посебно кукуруз – окопавамо га 5 пута. Стога нам је и род мањи, а цена коштања производа – већа. Цена млека се повећава у млекари, а затим је и трговци повећавају и то за 35%-40 %. Таква је пракса, а нико је не контролише.“
„Сточари у Бугарској масовно одустају од узгоја стоке јер због ниске откупне цене млека тешко успевају да покрију трошкове и да остваре добит, жали се Иван и закључује – испада да су код нас сви захтеви европски, док је подршка од државе чисто бугарска! “
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Венета Николова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..