Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Прстење и наруквице, пафте и златници

БНР Новини

Златни, сребрни или месингани – женски накит је одувек био незаобилазан део свечане женске ношње. Као и код свих осталих традиционалних предмета њихов пун смисао је вишеслојан – првобитна намена им је естетски додатак женској силуети, али истовремено служе и као амајлије, дакле по општем веровању доносе срећу или власника штите од несреће. Користе се такође и у магичним ритуалима. Везани су за бројна народна веровања и празноверја, примењују се укључиво и у народном лекарству.

Пафте, минђуше, наруквице, прстење и огрлице, верује се, штите од урокљивих очију и злих духова. Они се стављају на рањива места на телу: на чело, уши, око врата, струка и на руке. Зато су, док траје традиционални свадбени ритуал, обред прелаза из једног животног периода у други - ови делови невестинског тела били обавезно покривени. Поред непровидног вела на глави, млада је била искићена златним или сребрним накитом. Изнад чела је носила златни новчић називан „крст-дукато“. Веровало се да злато привлачи берићет и доноси слогу у кући. Зато се сличним новчићем украшавала и дечја капица или пак се везивала изнад чела новорођенчета.

СнимкаОбичаји везани за употребу наруквица, пафти, прстења и наушница варирају у различитим крајевима, али имају и неке заједничке особине. Наруквицама се, рецимо, придаје посебан значај у обреду венчања. Оне се стављају у такозвану „цветну воду“, којом се замесује тесто свадбених погача. У неким крајевима у ту воду мећу такође пафте и наушнице. Девојке иду на бунар по воду певајући и тамо односе наруквице. Вративши се остављају накит у посуду са водом док се ова не угреје довољно да би се њоме могло замесити тесто. Смисао тог ритуала је да се будућа невеста заштити од урокљиваца, да јој све крене по добру и да јој ништа не недостаје“. Удата жена би целог живота брижљиво чувала свој накит. Када би се породила венчани прстен јој се стављао у прву воду којом се умивало новорођенче. Трећег дана после порођаја поспремила би се софра. На тај ниски дрвени сто су стављани со, хлеб, вино, а поред њих – пафте, наруквице и остали накит. Онда се све то премештало поред главе детета. Обредни предмети су били намењени суђеницама које, као се веровало, долазе ноћу да би одредиле судбину новорођеног детета.

СнимкаПрстење је неизоставни део предбрачних ритуала. Уочи Нове године, на Ђурђевдан, Васкрсење Христово, на Вазнесење (Спасовдан) девојке су изводиле обичај гатања на прстењу, наиме певале су да би привукле срећу у љубави и удаји за учеснице обреда. На Ђурђевдан се прва мужа обављала кроз прстен како би се овце заштитиле од злих очију, а лети имале пуно млека. Истог дана се прстен спуштао у котлић са неначетом водом. Том водом се шкропило стадо јер се веровало да тако вражалице и мамнице (зле виле) неће моћи да исисају или украду млеко. Истом водом се шкропио и један од стубова ограде, на који је по старом обичају био окачен скелет коњске главе. Смисао овог обичаја је сачувати крдо овца од вукова. А пре вршаја таквом водом се прскало гувно да би се тиме измолио поветарац, тако неопходан за вејање жита.

Предмети имају моћ, јер задржавају енергију особа које их поседују, па зато заједно или појединачно бајалице користе пафте, прстење, наруквице и наушнице у скидању чини или у разним љубавним чаролијама. Када нека млада удата жена умре, поред одеће и других предмета за које је била везана, у ковчег су стављали и њен накит. Верује се да је он је води на путу према оном свету. Као и то да ако га касније откопају, он има много већу моћ као средство против магија и нечистих сила. Сматра се добрим знаком ако сањаш да носиш прстен на руци јер он симболизује неочекивани добитак и богатство.

Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15