Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Као и пре 6 година, Бугарска поново није спремна за гасну кризу

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Као и 2009. године, Русија је поново заврнула славину Украјини пошто није уплатила аванс за нове испоруке. Званични Кијев је, као одговор на то, саопштио да престаје да купује руски гас. Рекло би се, то је њихов посао. Да, тако је, али ипак преко територије Украјине иде транзит руског гаса у централну и југоисточну Европу, што значи и у Бугарску. А шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер је упозорио да одбијање Украјине да купи руски гас доводи у питање и транзит гаса до Европе преко ове земље и снабдевање украјинских потрошача. А ми поново нисмо спремни, као што је било и 2009. г., када смо се усред зиме, читава два месеца мрзнули, чекајући да централе пређу да раде на угаљ. Сада нас теше да у Украјини има два различита гасовода: један је транзитни који транспортује гас за Европу, односно и за Бугарску, а други гасовод снабдева саму Украјину. Претпоставља се да „Гаспром“ не намерава да смањи транзит, посебно у нашем правцу, јер су у питању стабилни токови готовине за компанију која тренутно има проблема због ниске цене нафте. Другим речима, нема ништа страшно. И министарка енергетике Теменушка Петкова нас је уверила да је на основу анализе министарства утврђено да за сада нема разлога за промену режима рада националне мреже за транспорт и дистрибуцију гаса Бугарске и да нема никаквог ризика за њу. Међутим, премијер Бојко Борисов је из далеке Кине где је боравио у посети, изразио забринутост због чињенице да је након што је Русија обуставила испоруку гаса Украјини, дошло до пада притиска у тој мрежи. Министар Петкова је тим поводом изјавила да је колебање притиска нормално приликом додавања гаса и да је он тренутно у оквиру договореног. Докле тако?

Иначе, у складишту гаса у Чирену има 450 милиона кубних метара плавог горива, што чини 90% његовог капацитета. Ове количине су довољне за покривање потреба земље за око 100 дана, али и то није сигурно. Јер је током зиме у Бугарској дневна потрошња гаса 8-10 милиона кубних метара, а из складишта у Чирену добија се максимално 4,5 милиона кубних метара дневно.

Истина је да упркос гасној кризи из 2009. године и дефинисаним циљевима у енергетским стратегијама, за сада ништа није изграђено или од онога што се гради, Бугарска има веома мало користи. Говори се о било каквим енергетским пројектима, о гасним чвориштима, а не ради се оно што је најбрже и најјефтиније – изградња интерконекција са суседним земљама. Уосталом, ове недеље је на то позвала и Европска комисија - да Бугарска изгради што је могуће брже прекограничне гасоводе према суседним државама који се финансирају из буџета ЕУ. Портпаролка европског комесара за енергетику, Ана-Каиса Итконен изјавила је да је лично председник Европске комисије Жан-Клод Јункер уложио изузетне напоре на модернизацији инфраструктуре земаља централне и источне Европе, укључиво и Бугарске, тако да би свака држава чланица имала најмање три различита извора природног гаса. Бугарска за сада и задуго има само један извор - из Русије преко Украјине. Као и пре 6 година, када смо се мрзнули, и сада неће бити никога да нас загреје ако, не дај Боже, притисак сасвим нестане.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..

објављено 30.11.24. 09.05

Бугарска привреда се буди, али се ситуација разликује од региона до региона

Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..

објављено 21.11.24. 11.45
Људмила Петкова

Министарка финансија обећала: Неће бити повећања пореза и доприноса у 2025. години

Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..

објављено 18.11.24. 17.14