Уочи Божића и Нове године најтраженије су јелке и борови који уносе топлоту, празнични дух и радост у дом. Последњих година порасла је потражња за живим божићним дрвцима како бисмо их после празника засадили у оближњем вртићу или сеоском дворишту. Око тих датума посебно поштовање ужива и дрен. Наравно, човек не може да има све врсте дрвета у свом дворишту. Али су наши преци нашли решење за то држећи у својим кућама предмете са посебном наменом, пише у свом истраживању новинар Стефан Јанакијев. У бугарској народној култури дрен је сматран чаробним дрветом које носи здравље, дуг живот и срећу. Дрен је симбол дуговечности зато што је жилав и чврст. Од дреновине се праве најлепше и најчвршће дршке за оружје, најбољи кавали и дрвени делови гајди. Тврда дреновина дозвољава да буде избрушена до сјаја која је затим украшавана урезивањем и наношењем сребрне инкрустације. Од дреновине је штап којим на Дан Светог Игнатија положајник џара ватру, штапови коледара и сурвакнице. На Бадње вече на трпези се стављају и пупољци од дрена који се прекађују заједно са осталим јелима након чега пупољке бацају у ватру за здравље и срећу. Пред Божић се на свакој пијаци код нас могу наћи гранчице од дрена.

Друго омиљено дрво Бугарину је јасен. О њему кажу да је дрво које носи срећу. У неким божићним песмама је опеван као рајско или светско дрво. Веровало се да поседује моћ да одбије зле духове. Међу омиљеним дрвећем Бугара је и јавор. Испод њега човек може да седне или спава, зато што чува од зла и црне магије. Уколико овчар свира на кавалу од јавора, он нема страха да зађе и у најмрачније делове планине и шуме. Веровало се да ако су једни од најбитнијих предмета у кући – буклија и ведро, израђени од јавора, они ће чувати укућане од зла. А обрамица помоћу које су носили воду обавезно треба да буде од јавора или јасена. На сеоским трговима се обично издиже друго омиљено нашем народу дрво – платан.

У сенци платана правили су прела. Данас у многим бугарским селима и градовима има вековно дрвеће. Крећемо ка селу Џигурову на југозападу земље, код Санданског. Главна знаменитост тог места је платан стар 800 година. О старом дрвету, обавијеном велом легенди, испричала нам је Снежана Димитрова, секретар сеоског читалишта:

“У фонду наше библиотеке имамо једну књигу летописа у којој је представљена легенда о овом вековном дрвету. У селу је било две цркве: Свете Недеље и Свете Марије. Једног празничног дана је дошао свештеник који је носио гранчицу од платана, коју је забо у земљу како би везао свог коња. После литургије свештеник је одвезао коња и отишао, а од гранчице забодене у земљу разгранао се платан који и данас краси сеоски трг. Поред дрвета је изграђена чесма на коју по воду долазе људи из целе општине Сандански. Вода је изузетно чиста и укусна. Стабло платана је разгранато, а у једном делу је шупље због чега су у њега сместили пећ за хлеб. Ово је једно од омиљених места у селу. Прошле године се платан из села Џигурово нашао на престижној листи вековног дрвећа у Бугарској. Он је био међу првих десет финалиста петог издања конкурса за најомиљеније бугарско дрво „Дрво са кореном 2014.“ Међу финалистима се нашло још једно дрво из Благојевградске области. У категорији „Вековно дрвеће говори“ жири је изабрао источни платан који се већ 13 векова издиже у дворишту манастира Светог Георгија Победоносца у селу Златолист код Џигурова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова