„Била једном давно, у малом градићу и околним селима, деца која нису имала рачунаре, нису морала да раде пуно домаћих задатака из математике, енглеског језика итд. Имала су она "чаробне игре". И играла се заједно, смејала се цео дан. Била су срећна и слободна." Ово није само носталгија за детињством, већ и суштина пројекта „Игре 20. века”. Комплет 15 насликаних разгледница са описом дечјих игара и бројалица из прошлог века, која су израдила деца – полазници школе ликовних уметности „Захари Зограф” у граду Самокову, представља неке од најпопуларнијих дечјих бугарских игара, међу којима су „Царе честити”, „Капије”, „Бели лептирићи” и многе друге.
„Моје интересовање према нематеријалном културном наслеђу настало је много пре него што сам уписала студије на Универзитету архитектуре, грађевинарства и геодезије. Али смер "урбанизам" је такође у извесном смислу заслужан за моје појачано интересовање за савремене урбане људе и њихове претходнике. Било ми је занимљиво да чујем како су старији људи причали о старим играма. Неке од тих игара знала сам из свог детињства. Пројекат је финансиран у оквиру програма „Живо наслеђе” фондације „Радионица за грађанске иницијативе“. Остварили смо га у партнерству са дечјом школом ликовних уметности „Захари Зограф” у граду Самокову, коју сам и ја похађала. Лепо је било што смо имали прилику да радимо са неколико старосних група. Са тинејџерима смо радили интервјуе у Самокову и околним селима. Разговарали смо са најстаријим становницима. Питали смо их о играма из њиховог детињства. Затим смо прикупљене информације преносили млађој деци и заједно смо, према опису, играли те игре. Остварили смо континуитет што јесте највећи успех пројекта. Осим тога, старија деца су научила неке веома битне ствари – како да скупљају информације, како да причају с људима из друге средине, како да помажу малишанима.“
Миглена нам је испричала како су најмлађа деца реаговала на старе дечје игре које су научила захваљујући овом пројекту:„Неке игре су остале неразумљиве деци. То се посебно односи на оне које су се некада играле претежно у селима. Друге су им, међутим, биле потпуно јасне и занимљиве. По мени, неке од тих игара би се могле укључити у програме дечјих вртића и наставне програме основних школа. Али с тим у вези потребно је познавати интересе деце, а такође, увек узимати у обзир историјске и културне разлике. Најбитније је испричати деци у ком су контексту ове игре игране и то на њима доступан начин. Верујем да су многе од тих игара и данас актуелне и да ће их деца радо играти. И за крај само да појасним – дотични пројекат део је обимнијег пројекта под насловом „Портрет града Самокова и Самоковског округа” чији је задатак да пропрати начин живота и свакодневицу људи из прошлости. Драго ми је што разговарамо уочи лепих празника. Користим прилику да вам пожелим леп Божић, пун љубави, разумевања, топлине. Желим вам мирну и срећну Нову годину!“, рекла је Миглена Герасимова=
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: „Радионица за грађанске иницијативе“Поводом Светског дана борбе против дијабетеса, медицинске установе широм Бугарске организују бесплатне консултације за особе које болују од дијабетеса или су у ризику од развоја ове болести. Према подацима Бугарског друштва за ендокринологију, сваки..
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..