Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музички архиви говоре …

Фотографија: архива

У среду, 27. јануара са почетком у 18 сати у Великој дворани Бугарске академије наука у Софији биће одржана промоција књиге „Музичко-фолклорни дијалекти Елене Стојин у звуку,“ објављене у издању Института за уметничко-историјска истраживања при Бугарској академији наука. Монографија је скромног обима, али упркос томе садржи информације непроцењиве вредности. Сви који су упознати са радом истакнутог истраживача, а исто тако и поштоваоци традиционалне културе биће у прилици да нешто више сазнају о досада необјављеним теренским снимцима на основу којих је настао овај фундаментални рад.

Савременом човеку који је навикао на високе технологије снимања звука стари теренски снимци ће свакако бити јако занимљиви.  Реч је о снимцима рађеним у периоду између 50-их и 70-их година минулог века. На ЦД-у који иде уз књигу нашле су се 222 песме и инструменталне мелодије које чине мали део огромног тонског архива који је током година прикупила Елена Стојин, а чува се у институту.  Ови снимци преносе човека у други свет у коме традиционалне песме и обичаји нису сценска реконструкција или испитно питање, већ су део живота. Извођачи су сасвим обични људи који су своје знање и вештине стекли на једини тада могући начин – „од човека до човека.“ Мушкарци и жене, млади и стари певају и свирају „душом и срцем.“

Скоро да нема бугарског теоретичара, професора музичког фолклора или извођача народних песама који није упознат са монографијом Елене Стојин – правом енциклопедијом фолклорних области. Странице јој садрже информације о живим (или заборављеним) обредима у свим регионима наше земље које је она обишла, а исто тако и о метро-ритмичким облицима музике. Дешифровањем магнетофонских снимака насталих после 1954. године добијени су многи нотни примери. Пре тога је неуморни истраживач фолклора, као и све њене колеге са Института, за снимање звука користила грамофон и засада су ови снимци недоступни. Дигитализацију, обраду и систематизацију записа у архивској грађи урадиле су Марија Кумичин и Дијана Данова-Дамјанова. Финалну обраду звука направио је Алекс Нушев. Руководилац пројекта, састављач диска и аутор текста у новом издању је проф. др Горица Најденова. Она нам је рекла да је преслушала преко 3.000 теренских снимака, који се чувају у архиву Института за уметничко-историјска истраживања при Бугарској академији наука, пре него што је донела одлуку који ће од њих најбоље илустровати рад Елене Стојин. У случајевима у којима није било довољно теренских снимака, Горица и њена екипа су навеле примере из истраживања других фолклориста.

„Ову архивску грађу смо одавно прикупили, прича Горица Најденова. Дуго времена је била недоступна пошто је била на старим носачима података, а у одређеном периоду није било средстава за њено осавремењивање. Сад радимо интензивно и резултати нису изостали, без обзира на мали број службеника. Овом пројекту смо приступили пошто смо веровали да ћемо на овај начин одати заслужену пошту Елени Стојин и њеном раду којим је допринела богаћењу архива. Тако смо обележили и њену 100. годишњицу од рођења, која је прослављена у 2015. Елена Стојин је често радила са супругом Иваном Качулевим, стога се на неким снимцима чује и његов глас. Надамо се да ћемо овим издањем промовисати нашу фоно збирку у којој се чувају стари облици и стилови певања и музицирања. Што се тиче емоција које изазивају ови материјали, без оклевања могу вам рећи да сам имала веома емотивне доживљаје. Дакле, ма колико припремљен био човек, он ни не слути шта га очекује када је реч о овим старим снимцима.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05