Сретење Господње, које Бугарска православна црква и верници славе 2. фебруара, као и многи други црквени празници има и своје фолклорне елементе чији корени сежу дубоко у паганску прошлост. Поред назива Сретење, у народу је овај дан познат и као Други Тривундан, Петловдан.

Сретење Господње је сврстан у ред Господњих, али и Богородичиних празника пошто је један од четири велика датума у црквеном календару који су посвећени Пресветој Богородици. Овај празник чува сећање на дан када је Марија први пут увела у Јерусалимски храм новорођеног Исуса, четрдесет дана по његовом рођењу, испуњујући закон Мојсијев, према коме сваки првенац треба да буде посвећен Богу. По Мојсијевом закону, жена се након порођаја сматрала нечистом четрдесет дана, а да би се очистила од греха морала је по истеку тих дана да оде у храм и принесе једно јагње од годину дана. Оне које су биле сиромашније давале су два голуба или грлице. За мушку децу се давао откуп од пет сикала сребра. Богородица је испоштовала закон и када је Исусу било четрдесет дана од рођења, заједно с Јосифом и бебом, отишла у храм и принела Богу на жртву два млада голуба. У храму је био старац Симеун – „човек побожан и праведан.“ Њему је Бог обећао да неће умрети док не види Спаситеља. Тада је Симеун Богопримац примио на руке своје младенца Исуса и благословио Бога, а Марији је прорекао тешке тренутке у животу, све због њеног сина.

Прва три дана у месецу – 1, 2. и 3. фебруар, бугарски народ зове Трифунцима, по имену Светог мученика Трифуна чији спомен црква слави 1. фебруара по старом календару (14. фебруара по новом). 2. фебруара се обележава Други Тривундан, како још зову Сретење Господње код нас, а 3. фебруара је Семен или Симон (Симоњдан), који је име добио по старцу који је дочекао свету породицу у храму.

2. фебруара су домаћице по обичају месиле погаче, ломиле их и давале по парче укућанима у две куће. Према предању, ако на тај дан добијеш новац, имаћеш пара целе године и обрнуто. Ако је време лепо, биће сунчано и у наредних 40 дана. Уколико на овај дан пада јак снег, током лета ће се пчеле добро ројати. Овај датум је својеврсни еквивалент Игњатијевдану, пошто се у народу веровало да у зависности од тога на кога, односно на шта ћеш наићи приликом изласка из куће, таква ће ти бити и цела година.

 Петловдан или Петларовдан је назив регионалног празника који се слави на истоку земље. 2. фебруара (20. јануара) се код нас слави Свети Евтимије Трновски што је и разлог зашто се у појединим местима овај обичај зове Јевтимовдан, Евтимија, Јефтим, Ихтима… Али овде морамо подвући да Петловдан није црквени празник. Према научницима, Петловдан је древнословенског порекла. Као што је познато петао је уско повезан са народним представама о сунцу. У многим културама је певац соларна животиња, знак сунчеве моћи и симбол светлости. Прво оглашавање петла је важна временска одредница, оно је граница илити тренутак кад почиње зора, нови дан. Стога у хришћанству петао представља освит Христовог сунца на Истоку, а петлово певање се сматра небеским даром. Код нас је петао сматран симболом плодности, мужевности и полне моћи. Играо је значајну улогу приликом извођења свадбених и других обичаја и ритуала везаних за семе и усеве.

На Петловдан се изводе обреди којима се призивају плодност и здравље за дечаке. Један од обавезних обреда је приношење петла на жртву, а изводе га по традицији жене, мајке мушке чељади, или дечак који није још полно сазрео, кога обично зову „петларом.“ У неким селима се на жртву приносио једино црни петао, стога је у неким местима празник познат као Света Черна. Мајка или дечак су жртву приносили на прагу улазних врата и његовом крвљу прскали унаоколо. Петловом крвљу су цртали крст на челу дечака и по вратима у кући. Након тога је мајка суседима делила кувано петлово месо, тиганице (уштипке) или парче погаче.

Колоритни и испуњени богатом симболиком обреди који се изводе на Петловдан подсећају на неке обавезне елементе који прате Бабин дан. Тако се, рецимо, иде код бабице која је помогла женама да се породе. Готово без изузетка се у кући примаље људи веселе уз трпезу и добацују масне шале, у народу познате као „блажен.“  За разлику од Бабин дана када су жене одевене у празничне ношње, на Петловдан су у венчаницама, укључујући и бабицу. Накићене су перјем са петловог репа, а примаљу су китили кудељама, кокицама и алевим паприкама, које симболишу плодност и нови живот. Бабица прекађује трпезу и благославља жене. На овај начин се скоро у потпуности понављају обреди који прате прославу Бабин дана. Данас се Петловдан обележава у неким селима у којима је у прошлости био део календара традиције.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова